Букагије Богдана Јовичића – беда државе: Пише Ранко Пивљанин

Прво сам хтео да на овом месту уместо колумне објавим песму Владимира Ђурђевића коју је посветио судбини Богдана Јовичића, утамниченог студента кога су из притвора довели на сахрану оца везаних ногу, али сам се сетио да монструми који су одлучили да, у име некакве процедуре, држе момка изнад очевог гроба с ланцима око ножних чланака не маре за поезију, нити би разумели потресне стихове. За песму треба имати душу, а она је код њих атрофирала и уступила место бедној