Како је Црна Гора постала балкански лидер у приближавању Европској унији

У балканској лиги европских интеграција, на табели се издвојио лидер.

Црна Гора је у преговорима о придруживању Европској унији (ЕУ) отворила сва и затворила седам од 33 поглавља, посебних питања по којима се земља прилагођава европским правилима.

На табели је прати Албанија, са 28 од 33 отворених поглавља, али ниједном завршеном темом.

Србија је отворила 22 од 35 тема и затворила тек две, а преговори не напредују још од децембра 2021. године.

Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Косово тек треба да почну да отварају преговарачка поглавља, али су од тога удаљене неколико корака.

Марта Кос, комесарка ЕУ задужена за проширење, ову балканску спортску табелу преточила је недавно у конкретне рокове.

„С Црном Гором напредујемо и могуће је да, ако 2026. закључимо технички део преговора, 2028. ова земља постане 28. чланица ЕУ&qуот;, рекла је Кос.

Албанија би у ЕУ могла да уђе 2029. године, додала је.

Иако би ова порука могла да буде „музика за уши&qуот; за главног црногорског преговарача о уласку земље у ЕУ, Предраг Зеновић каже да тек сада почиње спортски фото-финиш.

„Што је држава ближа чланству, проблеми су крупнији, политичке дилеме су веће, изазови су јаснији, а тест политичке воље и спремност је сложенији&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

• Шта је спорно у односима Црне Горе и Хрватске
• Нова правила за улазак у ЕУ: Како да се пријавим
• Шта је План раста Европске уније за Западни Балкан

Кад политика убрза бирократију

На црногорским институцијама већ годинама вијоре се и плаве заставе са европским звездицама - земља је кандидат за чланство од 2010.

Осам година раније, а четири пре стицања независности, у Црној Гори је прихваћен евро.

Од 2009, путницима са црногорским пасошима нису потребне визе за ЕУ и остале земље шенгенског простора.

Коначно, чланство земље у НАТО-у, од 2017. године, допринело је да се ова земља учврсти на челу евроатлантских интеграција преосталих земаља на Балкану.

„За мене, то значи да знамо куда идемо, како ће нам изгледати закони и институције.

„У свакодневном животу се за сада дешавају мале промене, али се надам да воде ка већим, да нам институције буду ефикасније и ближе грађанима&qуот;, каже Селма Таљановић из Подгорице.

У Селмино, као и у име више од 620.000 људи који живе у најмањој земљи-кандидату за чланство у Унији, главни преговарач каже да је придруживање административни, али и животни процес.

„Реформе никад нису само законодавне, није могуће да се само променама слова на папиру постане чланица ЕУ.

„Црна Гора је сада у фази кад су све промене врло животне и зато желимо да људи знају шта се мења - не из корена или наопачке, али свакако су неке свакодневне ствари другачије&qуот;, каже Зеновић.

Ипак, преговори су дуго стајали у месту, споро напредујући више од деценије, иако су на власти биле снаге које су европске интеграције имале високо на листи приоритета.

У том периоду, земљом је владала Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, дугогодишњег председника Црне Горе, која је 2020. отишла у опозицију.

„У фебруару 2022. године и агресије Русије на Украјину, од приче која је била бирократска и административна, прешло се на језик реалполитике - да је циљ ЕУ да докаже да су врата отворена, а Унија атрактивна.

„Црна Гора је, као једина држава која је реално могла да се добаци до тог циља, добила изузетно снажан ветар у једра&qуот;, објашњава ми убрзање Иван Вуковић, некад градоначелник Подгорице, данас опозициони посланик ДПС задужен за европске интеграције у Скупштини Црне Горе.

Милица Ковачевић, председница невладине организације Центра за демократску транзицију (ЦДТ), прати процес од самог почетка, па оптимистичне процене о брзом укључењу у ЕУ види нешто другачије.

„Позитивне поруке чине своје, грађани можда мисле да смо бољи од региона, али боље информисани знају да смо најбољи међу лошима, да се не приближавамо друштвима попут скандинавских.

„Ми ништа више не личимо на таква друштва него пре пет година&qуот;, упозорава она.

• Како су Мило Ђукановић и Момир Булатовић дошли на власт у Црној Гори
• Мило Ђукановић: „Нико ме неће срушити&qуот;
• Црногорац који се вратио из Београда

Албанија: 'Подршка без контроле'

Када је Еди Рама у септембру 2025. четврти пут постао премијер Албаније, обећао је да ће наставити оно што је радио на крају трећег мандата: убрзано усклађивање са прописима ЕУ и пут ка чланству.

Четири дана по преузимању новог премијерског мандата, Рама је отворио још четири преговарачка поглавља, а дочекале су га оптимистичне поруке из Брисела да земља може до чланства 2029. године.

„Из перспективе грађана, то је велика мотивација и добро је за имиџ и будућност Албаније.

„За политику, то је велика подршка, али је изостала боља контрола европских институција.

„Можете дати политичку подршку, али морате пратити да ли се води борба са корупцијом, постоје ли везе са криминалним структурама, да ли се примењују стандарди, да ли грађани одлучују о кључним питањима&qуот;, каже Ваљбона Куко, директорка Вестминстерске фондације за демократију у Албанији.

Постојање једне снажне партије, каква је Рамина социјалистичка, не помаже увек и у свему, додаје она.

„Мислим да нисмо спремни да једнако применимо европске стандарде у нашем друштву, а грађани не виде јасно како европске интеграције мењају њихове животе на боље.

„Наши животне околности се нису толико побољшале последњих година, а неке велике реформе, попут правосудне, не доносе резултате грађанима, мада су имале ефекта против неких корумпираних политичара.&qуот;

Владавина права, корупција и екологија

Јавне набавке, дигитална трансформација и медији, индустријске и привредне политике, наука и истраживања, образовање и култура и спољни односи су седам тема у којима се Црна Гора ускладила са ЕУ.

Од 26 преосталих, нико нема дилему која ће бити најтежа: она која говоре о владавини права, борби против организованог криминала и корупције.

„То су основе, ту нема прелазних раздобља, ту се морају испунити завршна мерила, а сада је време да наше правосуђе покаже снагу, знање, интегритет да тај процес доведе до краја&qуот;, каже Зеновић.

Готово идентично листу највећих изазова скицира и опозиција.

„Релативно слабе институције, у малобројној заједници још захтевнији задатак примене норми и принципа да је закон једнак за све, као и лоше стање на плану заштите животне средине - то су кључни изазови Црне Горе&qуот;, ређа их Вуковић.

План о затварању преосталих 26 поглавља до краја 2026., а од тога бар пет до краја ове године, веома је амбициозан.

Ипак, поруке и охрабрења из ЕУ Милица Ковачевић не види као нужно позитивне.

„Некима је то послужило као мотивација, али некима и као порука да је све већ завршено - ми смо толико вољени, жељени и потребни да ће се десити свакако.

„Због тога у неким областима имамо фингирање минимума реформи, а чак и то доноси аплаузе - добијамо овације за двојке и једва прелазне оцене, а не за петице&qуот;, упозорава она.

Политичке препреке

Осим преговарачких, Црна Гора ће морати да прескаче и политичке препоне до чланства у ЕУ.

За Вуковића, посланика опозиционог ДПС-а, „једино што стоји на путу придруживања смо ми сами, односно делови владајуће коалиције који једно мисле, друго раде, а треће говоре&qуот;.

На власти у Црној Гори је широка коалиција Покрета Европа сад премијера Милојка Спајића, странака блиских званичном суседном Београду које предводе Андрија Мандић и Милан Кнежевић, као и странака Бошњака и Албанаца.

Влада има чак 34 члана, од чега седам потпредседника и 26 министара.

„У оквиру система имате људе који директно раде на штету европске идеје, са бесмисленим иницијативама којима желе да скрену фокус са оног што је апсолутни приоритет&qуот;, каже Вуковић.

Црногорска јавност последњих месеци расправљала је тако о Резолуцији о геноциду у Јасеновцу, која је затегла односе са Хрватском, честој вербалној подршци руске агресије на Украјину, помињао се закон о страним агентима по угледу на Русију.

Главном преговарачу са ЕУ оваква атмосфера може да отежа посао.

„Ми смо до сада у Скупштини видели пуну посвећеност и спремност и пуну подршку свих актера у владајућој већини, али и у опозицији.

„Ипак, у широкој политичкој арени, актери различито реагују и ту на сцену ступају идеолошке разлике, али је минимум консензуса да се сви суздрже од нечега што би угрозило регионалне односе, питања људских и мањинских права&qуот;, каже Зеновић.

Милица Ковачевић описује актуелну црногорску владу као „окупљену око поделе плена и интересних зона: ми ћемо вама подизати руке за европске интеграције, а нас пустите да се бавимо национализмом, десекуларизацијом, конзервативним политикама&qуот;.

„Етички проблематичан договор омогућава овој већини да гура, али и да се редовно спотиче на сва вредносна питања.

„Нису сви европски и демократски оријентисани ако не признајемо геноцид који се догодио код нас, на тлу Европе, за који сносимо део одговорности, да се суочимо са прошлошћу и излечимо друштво - европска вредност није само тржиште, већ много више од тога&qуот;, упозорава она.

Мотивација или упозорење за суседе

Иако Брисел на Балкан често гледа у пакету, последње поруке говоре да је разлика међу земљама све већа.

Док за Црну Гору и Албанију оквирни рокови већ постоје, Србија им није ни близу.

Иако власти у Београду тврде да се и даље држе сопственог плана да све реформе заврше до краја 2026. године, суштинског помака нема.

Тако је и Александар Вучић, председник Србије, у лето 2024. баш у Црној Гори изјавио да ниједна балканска земља неће ући у ЕУ пре Украјине, а свакако не у наредних шест година.

Управо на ову поруку указује Иван Вуковић док упозорава да су власти у Београду против напретка Црне Горе.

„Председник Вучић не може да приушти да Црна Гора уђе у ЕУ јер је то она иста држава коју његови назови-медији већ дуже од деценије приказују као криминализовану, дисфункционалну и једва одрживу.

„Замислите дан кад се грађани Србије пробуде, а Црна Гора улази у ЕУ, па поставе питање шта је са нама, шта је са одговорношћу што је та и таква држава толико успешнија од нас&qуот;, указује Вуковић.

Успех Црне Горе могао би, ипак, да буде и мотивација за суседе.

„За Црну Гору би оптимални сценарио био да и суседне државе крену истим путем.

„Не би требало разумети да су уласком Црне Горе затворена европска врата за било кога, већ да је процес проширења жив&qуот;, сматра Зеновић.

Како ће изгледати црногорски фото-финиш

У фото-финиш Црна Гора улази са амбициозним планом, а њен главни преговарач каже да се не касни са радом на затварању још пет поглавља током ове године.

„Да ли то значи да ће ствари бити лакше - не, сасвим супротно, јер ће 2026. бити најзахтевнија и најобимнија.

„Важно је и да на крају ове године број затворених поглавља буде сигнал да је процес неповратан и да се може испунити циљ до краја следеће.&qуот;

Редовних избора до тада не би требало да буде - планирани су за 2027. годину.

Ипак, садашња опозиција, која је својевремено започела процес европских интеграција, гаји наду да ће се политичке коцкице пресложити.

„Склон сам да верујем да ће ДПС бити део власти која ће увести Црну Гору у ЕУ јер ће бити јако важно ко ће бити део владе која ће бити у обавези да заврши посао - а то није завршетак преговора, већ потврђивање у свих 27 чланица.

„Постојећа констелација, влада коју подржава Андрија Мандић, не би никако могла да земљу препоручи да заврши ту причу&qуот;, указује Вуковић.

За Ковачевић, циљ не би смео да остане чланство у ЕУ, већ стандарди по којима се живи у земљама чланицама - и уверена је да тако нешто није могуће у кратким роковима.

„За мене би адекватан приступ био да се очи не затварају, већ да ЕУ каже 'океј, ви оволико можете и сад ћемо вас примити, али морате све ове ствари завршити у оквиру касније интеграције'.

„Најгора могућа ствар би била да чудом политичке воље, која неспорно постоији, неко каже да смо ми скроз спремни - јер нисмо и нећемо бити&qуот;, закључује она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Брутални сукоб Шкаљарског и Кавачког клана: Све што треба да знате
• Нелегални риболов у Црној Гори: Од динамита до струје
• Хоће ли на југу Црне Горе изнићи нови Дубаи
• Црна Гора: Оштре реакције због споменика Павлу Ђуришићу, четничком команданту
• Мамула: Светлост и мрак некадашњег логора, сада луксузног хотела у Црној Гори
• Свети Стефан: Закључано црногорско острво с туристичким благом

(ББЦ Невс, 10.06.2025)