Изуми с дна каце

Био тако у мом завичају, кад смо били клинчадија, један мали који је тврдио да „може све да ти изримује“ (нисам ја, кунем се); не зна се окле му та изненадна милост муза, само је једног дана објавио свету новост: „Даш ми реч, ја ти сримујем за секунду.“ Неко му рече: „Добро, ево… на пример: краљ.“ И стварно, стихоклепац га за трен ока клепи, ехм, стихом: „Краљ накураљ!“ Каква је то титула или епитет – није било дато нашим скромним умовима да појме, тек