“До протеста није дошло ни случајно ни спонтано…”

Београд је 1968. године био у пламену студентског бунта – млади су марширали, викали пароле, сањали правду, док су тајне службе грозничаво слале извештаје Јосипу Брозу Титу, упозоравајући на завере, стране агенте и домаће издајнике. Ранковић, Ђилас, пензионисани генерали, па чак и шпијуни Истока и Запада – сви су се нашли на списку криваца за немире који су, по мишљењу власти, били све само не спонтани. Студенти су желели реформе, али извештај их слика као