Стварност је увек превише хаотична
Политика 17.10.2025
Аутофикција ми је омогућила да своју породицу упишем у књижевно поље, да моја мајка, као лик у роману, заузме своје место поред Прустове војвоткиње де Германт или мајке Маргерит Дирас
Кад се подвуче црта, мама је била у праву што нам је стално пребацивала да је не третирамо као људско биће. Њене увреде су биле толико преувеличане да су губиле на кредибилитету, али када је урлала да ми све време поричемо њену људскост – Па и ја сам људско биће, аман! – била је у праву. Она нам је била мајка, биолошка функција, грађанска дужност, сисар. Пошто је имала свест и моћ говора, могла је да се жали и да се буни, али ипак не и да се ослободи окова
