Уметност суботњег бранча
Блиц пре 4 дана
Постоји нешто готово ритуално у суботњем бранчу — том лењом хибриду доручка и ручка који не зна да ли жели да буде декадентан или само продужетак петка. То није оброк, то је расположење. То је начин да кажеш свету: “Да, могао сам да устанем раније, али сам изабрао да не морам.”
Суботњи бранч није о глади, него о атмосфери. О правилно разбарушеној коси, о сунчевом зраку који пада под углом од 45 степени преко тањира с јајима на око и авокадом који се прави да је још увек тренд. О конобару који зна да не треба да жури, јер нико не жури. У том тренутку, цела планета делује као да је притиснула „паусе“. Уметност бранча је заправо уметност спорости. Да седнеш, поручиш мимозу — или, ако се правиш да си аутентичан, кафу из неке мале пржионице
