Odbijanje: zbirka pogleda koji su me zaboravili

Oni ne ulaze u kožu, ali probodu dušu tako precizno da ni krv ne stigne da krene. To su pogledi koji ne traju dugo — tek sekundu, dve — ali u njima vidiš sve: trenutak kad postaneš „drugačiji“, kad iz čoveka postaneš dijagnoza. Taj pogled ne možeš da zaboraviš. Nosim ih u sebi, kao malu zbirku tuđih istina. Zbirku pogleda koji su me zaboravili. Nikad nisam tražio sažaljenje. Samo sam želeo da me neko vidi onako kako ja više ne mogu da se vidim — kao čoveka, a ne