Лекс специјалис о Генералштабу: 'Није то Колосеум'

Ми стојимо постојано кано клисурине, стих је химне Југославије, земље које више нема.

А једна зграда у центру Београда, која је по предању симболизовала клисуру реке Сутјеске где је вођена крвава битка партизана и немачких окупатора током Другог светског рата, неће више стајати постојано.

Неће је ни бити, као што нема ни државе у којој је настала.

Упркос противљењима опозиције и појединих стручњака, власти у Србији су по хитном поступку донеле посебан закон, такозвани лекс специјалис, како би на месту зграде војног Генералштаба, тешко оштећене у НАТО бомбардовању 1999, био направљен луксузни комплекс.

Овим потезом, власти намеравају да убрзају изградњу хотела и пословног простора инвестиционе компаније Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа.

На позив студената и стручњака који се противе рушењу Генералштаба, више стотина људи окупило се 11. новембра испред ове зграде у центру Београда, формирајући живи зид око објекта уз поруку властима „не дамо вам Генералштаб&qуот;.

Живи зид и црвена линија

хттпс://твиттер.цом/ббцнасрпском/статус/1988208332566401282

Противници рушења Генералштаба окупили су се испред ове зграде 11. новембра, прво формирајући сопственим телима „зид&qуот; око објекта.

Потом су исцртали црвену линију око комплекса зграда порушених у НАТО бомбардовању, поручујући да се она „не прелази&qуот;, пренела је агенција Фонет.

Међу окупљенима били су студенти више факултета, који су затражили укидање лекс специјалиса, враћање статуса културног добра Генералштабу, као и завршетак истраге Тужилаштва за организовани криминал о овом случају.

Током протеста одржана је 17-минутна тишина за погинуле у паду надстрешнице на новосадској железничкој станици 1. новембра и недавно преминулог студента Крагујевачког универзитета.

Погледајте и видео о Генералштабу

Српске власти и Кушнерова компанија Аффинити Глобал Девелопмент, са седиштем у САД, потписале су у мају 2024. године уговор о закупу на 99 година, којим се компанији омогуц́ава да реновира две зграде у којима се некада налазио штаб некадашње југословенске војске.

Управо је овај начин доношења закона, дакле на брзину, а ступа на снагу дан после усвајања у Скупштини Србије, појачао сумње у стварне намере власти.

Лекс специјалисом се укида општи закон у одређеној области, објашњава Бојан Спаић, професор са београдског Правног факултета.

„У овом конкретном случају, Закон о заштити културних добара неће важити за Генералштаб.

„Реч је о пипавим решењима која су у основи неправедна и фаворизују једну територију или инвеститора&qуот;, додаје за ББЦ на српском.

Шта пише у посебном закону о Генералштабу?

Годинама се расправља о будућности зграда Генералштаба и Министарства одбране у Београду, некадашњег Државног секретаријата за народну одбрану (ДСНО).

Лекс специјалисом се налаже хитно поступање свих надлежних органа, издавање грађевинске дозволе и пре него што буду решени сви имовинско-правни односи, хитан упис права својине.

Упрошћено, убрзавање процедуре.

„Овим законом ће се остварити бржа реализација поступка и избећи ће се дугогодишње бирократске препреке које су раније кочиле овакве инвестиције.

„Држава овим законом заједно са Градом Београдом и инвеститорима ствара нову вредност, а у самом центру града нови пословни, културни и јавни садржај који ће отворити врата за нова радна места и подићи квалитет живота људи&qуот;, образложио је Никола Радосављевић, посланик СНС-а.

Опозициони посланици и неки стручњаци рекли су да посебан пропис треба да служи да ближе објасни неки закон и пооштри процедуре, поготово ако је реч о објектима од јавног значаја.

Лекс специјалисом се дозвољава рушење Генералштаба без неопходне сагласности стручњака Завода за заштиту споменика културе да са њега буде скинута заштита културног добра.

Закон не открива „како је већ утврђено да ће бити изграђени објекти од 30.000 квадратних метара, по ком основу је пројекат изграђен и по ком правном основу је будућа изградња договорена или ће бити уговорена&qуот;.

• Од порушеног Генералштаба до могућег Трамповог хотела уз низ контроверзи
• Зграда Генералштаба у Београду је ремек-дело: Европа ностра
• Нове или запечаћене судбине грађевина порушених у НАТО бомбардовању

Намера државе и инвеститора - компаније Аффинити Партнерс - јесте да на месту Генерлаштаба буде изграђен савремени пословно-стамбени комплекс - са две високе куле и у једној од њих хотел Трамп Товер (Кула Трамп).

Власти су поставиле услов Кушнеру да у оквиру комплекса подигне и споменик као подсетник на НАТО бомбардовање, што су посланици владајуће коалиције рекли и у скупштинској расправи.

Џаред Кушнер, који је у браку са Иванком, ћерком Доналда Трампа, основао је Аффинити Глобал Девелопмент након што је поднео оставку на место помоц́ника у Белој куц́и 2021. године.

Пројекат, који би обухватао хотел, станове, продавнице и канцеларијске просторе, изазвао је протесте који овај објекат виде као културно и историјско наслеђе, почаст погинулима и споменик модернистичкој архитектури из југословенског доба.

Ипак, српска влада се није обазирала на протесте.

У новембру 2024. године, одузела је зградама ознаку заштиц́еног културног наслеђа, а сада је створила простор за почетак радова.

ББЦ се обратио компанији Аффинити Партнерс, али одговори до објављивања текста нису стигли.

До доношења лекс специјалиса, према важећим законима, без сагласности Завода такав пројекат није могућ.

Противници рушења Генералштаба окупили су се испред ове зграде 11. новембра, прво формирајући сопственим телима „зид&qуот; око објекта.

Потом су исцртали црвену линију око комплекса зграда порушених у НАТО бомбардовању, поручујући да се она „не прелази&qуот;, пренела је агенција Фонет.

Међу окупљенима били су студенти више факултета, који су затражили укидање лекс специјалиса, враћање статуса културног добра Генералштабу, као и завршетак истраге Тужилаштва за организовани криминал о овом случају.

Током протеста одржана је 17-минутна тишина за погинуле у паду надстрешнице на новосадској железничкој станици 1. новембра и недавно преминулог студента Крагујевачког универзитета.

Шта каже власт, а шта замера опозиција?

Док власти тврде да је погођена зграда у таквом стању да не може да буде обновљена и да је градња новог објекта показатељ да „Србија иде напред&qуот;, опозиција и неки стручњаци је оштро критикују да је „направила комбинацију са Кушнером како би се додворила Трампу&qуот;.

Опозициони посланици су током скупштинске расправе замерили властима и да доносе лекс специјалис или 'лекс криминалис', како су га назвали, без тендера и јавно објављеног уговора са америчком страном.

„Како сте тачно одлучили ко ће да добије те зграде и тај простор да би ту нешто градио.

„Где је тачно расписан тендер? Можете ли да нам покажете меморандум и тај уговор? Како сте до њега дошли.

„Је л' знате када је настала та рушевина? 1999. године. Тада сте ви били на власти, а бомбардовали су нас они којима сад желите да поклоните Генералштаб&qуот;, рекао је Мирослав Алексић, председник опозиционог Народног покрета Србије, у скупштинској расправи.

Зграда Генералштаба је раније проглашена за културно добро од јавног значаја и не сме да буде уклоњена, а и симбол је НАТО бомбардовања некадашње СР Југославије (државне заједнице Србије и Црне Горе), указали су опозициони посланици.

„Па, није (римски) Колосеум&qуот;, узвратио је опозицији Миленко Јованов, шеф посланичке групе владајућих напредњака у одбрану одлуке да зграда Генералштаба буде срушена.

„О каквом симболу ви говорите? Зар нису симбол НАТО агресије и мостови у Новом Саду, Грделичкој клисури, некадашња зграда Централног комитета, познатија као 'Ушче'...

„Сви ти објекти су погођени и потом сте их или продали или обновили&qуот;, рекао је Јованов.

У прилог његовим тврдњама, поменуо је и Други светски рат када је Београд неколико пута бомбардован, а да су све порушене зграде тада обновљене.

„Причамо о згради (Генералштабу), насталој 1950-их и не могу да прихватим да је то симбол државе&qуот;, рекао је Јованов и замерио позицији да није понудила решење, ако са овим није сагласна.

Опозициони политичари најавили су да ће Уставном суду поднети захтев за оцену уставности лекс специјалиса.

Шта је испод Генералштаба?

Петар Бошковић, некада високи војни официр, сада посланик опозиционе странке Србија центар (СРЦЕ), упитао је посланике владајуће коалиције да ли су свесни да се највише чворишта свих комуникација налази испод зграде Генералштаба.

Позовите начелнике војне и цивилне обавештајне службе (ВБА и БИА) да вам објасне шта је испод зграде и да је боље да, каже, у будући хотел преселе Министарство спољних послова и Министарство одбране.

У одговору Бошковићу да ће посланици владајуће коалиције одговарати за 'велеиздају', Јованов је рекао да су посланицима опозиције толико важне комуникације испод Генералаштаба да је бивша власт одредила да НАТО ту има канцеларију.

„То је велеиздаја&qуот;, узвратио је шеф посланичке групе СНС.

О згради Генералштаба

Овај комплекс грађен је у другој половини 1950-их за седиште Генералштаба и Министарство одбране.

Симболишући капију, две зграде су направљене да дочекују посетиоце главног града Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

Архитекта Никола Добровић осмислио је каскадне грађевине с обе стране прометне Немањине улице користећи мрко црвени камен из Косјерића и бели мермер са Брача.

Комплекс је неколико пута гађан у априлу и мају 1999. током НАТО бомбардовања.

Зграда је 2005. проглашена за споменик културе, чиме су утврђене и мере заштите, али до данас није обновљена.

„Уговор о ревитализацији&qуот; зграде Генералштаба са Кушнеровом компанијом потписан је у мају 2024. године.

Земљиште остаје у власништву Србије, издавало би се на 99 година, а инвеститор мора да сагради и меморијални центар за жртве НАТО бомбардовања, открио је Горан Весић, потписник уговора као тадашњи министар грађевинарства.

Оптужнице

У међувремену је организовано и неколико протеста због најављеног рушења Генералштаба.

Комплекс је стављен на списак седам најугроженијих споменика Европе за 2025. године, саопштила је Европа Ностра, водећа европска мрежа организација цивилног друштва посвећена културном наслеђу и Института Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

Она је међу неколико водећих европских и међународних организација за заштиту културног наслеђа која су се успротивиле предложеном лекс специјалису.

Повлачење предлога закона затражили су и Међународни савет за споменике и споменичка целине (ИЦОМОС), „Доцомомо Интернатионал“ и Савет архитеката Европе (АЦЕ).

Годину дана од потписивања „уговора о ревитализацији&qуот; полиција је у мају 2025. ухапсила Горана Васића, тадашњег вршиоца дужности директора Републичког завода за заштиту културних споменика.

Он је признао да је фалсификовао стручно мишљење на основи којег је влада донела одлуку да зграде Генералштаба Војске Србије и Министарства одбране у Београду немају више својство културног добра.

Васићу прете оптужбе за злоупотребу положаја и фалсификовање званичних докумената.

„НИје било никаквог фалсификовања и о свему ћемо разговарати са свима&qуот;, рекао је председник Србије Александар Вучић, не нудећи доказе за ову тврдњу.

Усвајањем овог лекс специјалиса скупштина на неки начин учествује у озакоњењу одређених радњи за које се основано сумња да су противзаконите, јер је предмет већ пред Тужилаштвом за организовани криминал, каже професор Спаић.

„Не знамо докле је стигао предмет, али чим се тужилаштво бави значи да се сумња на организовани криминал&qуот;, указује.

Лекс специјалис, истиче, неће утицати на кривични и могући судски поступак против људи који су наводно учествовали у незаконитим радњама.

Лекс специјалис је у моди

Током 13-годишње власти Српске напредне странке (СНС) већ је усвојено неколико лекс специјалиса.

Посебан закон усвојен је 2023. за Међународну изложбу ЕКСПО 2027, чији је домаћин Београд.

Њиме је омогућено да се новац из буџета додељује без тендера, гради мимо уобичајених правила и да се изграђени објекти користе без употребне дозволе.

Лекс специјалис за изградњу луксузног насеља Београд на води (68 одсто је у власништву партнера из Уједињен Арапских Емирата), усвојен је у априлу 2015..

„Код нас су постали пракса и у свим тим ситуацијама је јавност реаговала, али није било последица.

„Скупштина може да га донесе, али начелно се већ унапред зна на који начин ће се то добро користити&qуот;, указује професор Спајић.

Један од најпознатијих лекс специјалиса у политичкој историји Србије донет је 1996/97, у време владавине Слободана Милошевића.

После тромесечних демонстрација због крађе локалних избора, Милошевићев режим био је приморан да, услед интервенције међународних дипломата, предвођених Фелипеом Гонзалесом, пребродио политичку кризу доношењем лекс специјалиса.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Генералштаб: За тужилаштво фалсификат, за Вучића не
• Студентски протест 'За Генералштаб' у Београду
• Београдски сајам: „Инжењерско чудо&qуот; које је променило грађевинарство и архитектуру
• Колико ће Србију коштати Национални стадион
• Јелисавета Начић: Прва жена која је градила Београд

(ББЦ Невс, 11.12.2025)