Бити, инспирисати и отићи
Радар 10.11.2025 | Петар Пеца Поповић
Чувала га мудра реч, чиста биографија и љубав оног тихог али значајног дела мислеће Србије која је у њему препознала искуство великих песника овог језика, али и дух певања који смрћу Мике Антића, Изета Сарајлића или Душка Трифуновића није нестао, као што и није са Дучићем, Црњанским, Андрићем, Радовићем и Пекићем с балканских координата размазаних медом, вином и крвљу, ишчезла потреба надарених људи да успут записују вињете стварности
Смрт има укуса, не греши. Увек добро изабере. Овога пута Радомана Кањевца изузетног човека с препуно стваралачке енергије, ведрог духа и креативног потенцијала. Примерног новинара, водитеља, уредника, сценаристу, иновативног медијског аутора, писца, песника, захвалног сарадника, аутентичног мудраца и власника заносне (ауто)поетике. У данима великих тензија, не знајући да ли ће нас сутра бити, кад су кафане празне са све мање пијаних а улице зверињак препун
