Лего, лажи и дигиталне архиве
Велике приче пре 22 дана | Пише Павле Златић
Много емпатије и разума, али и свачег другог се могло наћи у конференцијама на Сезаму. Од онога пре почетка рата, преко најгорих дана деведесетих, увида у то шта ми, а шта неко други живи кроз вечито питање “где.смо”, студентских протеста, па на крају до бомбардовања
Лепо, али и великим делом лажно је оно што ти се пали у мозгу када поново одгледаш Гунисе, Терминатора 2 или Повратак у будућност, када упалиш стару игру, нађеш стрип запао за леђа полице или узмеш књигу коју си обожавао као тинејџер. Да, сетиш се на стотине пута одгледаних реплика, или се изненадиш јер добро знаш да она глупа сцена са чипом у Шварцијевој глави никада није била у биоскопској верзији. И можеш да уз “т-т-т” или “м-м-м” наставиш осмобитну мелодију,
