Sećanja: godine koje su mi ukrali

Da sam nekada imao lice koje je umelo da se smeje iskreno, bez gorčine između zuba. Ali kad pokušam da se setim tog čoveka, sve što vidim je magla. Kao da je postojanje pre dijalize bilo samo san koji sam jednom davno sanjao. Sećam se svog prvog susreta s aparatom. Bio je hladan, tih, i previše čist da bi bio prijatelj. Sestra mi je tada rekla da se ne plašim, da će to „biti samo malo neprijatno“. Neprijatno. Reč koja se koristi kad ne znaš kako da sakriješ istinu.