Сто година од обнове Његошеве заветне цркве
РТС 23.11.2025
Његови су стихови ушли у дух једног народа и као непорециве истине постали изреке које се генерацијама преносе и не доводе у питање и кад им се аутор не зна. Петар ИИ Петровић Његош, у овоземаљском животу био је песник, визионар, владар, кнез и владика, а по упокојењу постао симбол народа који страда колико од туђина толико и од сопствене неслоге и историјског несналажења.
Можда је знао да ће његови стихови вековима о истом сведочити, али да ли је могао наслутити да ће и његова смрт то потврдити? Земни су му остаци покопавани, ископавани, преношени, враћани, а над њима се и данас спори чији ли су, је ли оно што је био и коме је припао. „Ја хоћу да ме сахраните под ону цркву на Ловћену. То је моја потоња жеља коју од вас иштем да је испуните и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учинити, мој последњи час биће ми
