Kolegijum TOK: Tužioci izloženi kontinuiranom pritisku predsednika Srbije, vlasti, medija
Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) saopštio je danas da su, poslednjih meseci tužioci tog tela izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, drugih aktera političkog života i pojedinih medija.
U saopštenju namenjenom upoznavanju javnosti s akrtulenim stanjem u vezi s TOK, piše da se "odluke i krivični postupci koje je pokrenulo ovo tužilaštvo svakodnevno komentarišu u javnosti na nedozvoljen način u pokušaju da se izvrši neprimeren uticaj na njihov ishod".
"Predsednik Republike Srbije i izvršna i zakonodavna vlast na sve moguće načine pokušavaju da potčine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, jer javni tužioci ovog tužilaštva nisu i neće podleći pritiscima i nastaviće, kao i do sada, da postupaju u skladu sa zakonima i ustavnim ovlašćenjima", piše u tekstu u kojem se ukazuje da je "samostalno tužilaštvo, kao ustavna kategorija, poslednja linija odbrane od zloupotrebe vlasti i moći".
Kolegijum TOK ukazuje da njegov rad "ne sme biti predmet dnevne politike" već da su "jedino merilo u radu zakon, činjenice i dokazi" da se "svi postupci se vode u skladu sa zakonom i zahtevaju određeno vreme za prikupljanje dokaza, veštačenja i proveru dokaza", da "zakon ne ostavlja prostor za bilo kakvo drugačije postupanje, a nepristrasnost, objektivnost i vezanost dokazima su naši jedini kriterijumi".
Dalje se navodi da ke "medijsko targetiranje ovog tužilaštva, a potom i opstruisanje postupanja ovog tužilaštva" počelo "od trenutka kada je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal započelo predistražni postupak u predmetima... 'Nadstrešnica' i 'Generalštab', a posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Republike Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana".
Ubrzo nakon lišenja slobode okrivljenih u predmetu "Nadstrešnica" početa je "opstrukcija rada na ovom predmetu, tako što su direktor Policije, kao i direktori Poreske uprave i Uprave za sprečavanje pranja novca, povukli date saglasnosti za članove Udarne grupe, odbili da daju saglasnost za imenovanje novih članova i pored naših insistiranja i urgencija nisu i odbijaju da dostave dokaze koje je Udarna grupa prikupila u dotadašnjem radu, kao i da preduzmu sve zahtevane radnje i mere iz svoje nadležnosti", kaže Kolegijum TOK i ukazuje da su taj "model i način opstrukcije... preneti i na druge predmete koje je Tužilaštvo pokrenulo".
I ranije je bilo pokušaja predstavnika izvršne vlasti da direktno utiču na postupanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Kolegijum TOK navodi predmete "Jovanjica", "Šarić", "Ćuruvija" i "Dijana Hrkalović" i objađnjava da se to činilo "javnim komentarisanjem kojim se relativizuje ozbiljnost počinjenih krivičnih dela i krivične odgovornosti počinilaca i stvara lažna slika da javni tužioci zloupotrebljavaju svoja zakonska ovlašćenja".
Tim "neovlašćenim i neutemeljenim izjavama se ciljano utiče na percepciju javnosti i istovremeno ugrožava bezbednost javnih tužilaca", a "neutemeljene izjave predsednika Republike Srbije i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti... okrivljeni i njihovi branioci koriste kao argumentaciju za podnošenje zahteva za izuzeće postupajućih tužilaca".
Potom Kolegijum piše da se "uopstrukcijama i namerama da se onemogući rad Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, ide i korak dalje" i da "otvoren pokušaj političkog uticaja na rad javnog tužilaštva i ozbiljan udar na ustavni i pravni poredak" predstavljaju najave predsednika Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe Uglješe Mrdića koje je podržao i ministar pravde Nenad Vujić, o izmeni seta pravosudnih zakona kojima bi došlo do ukidanja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal kao tužilaštva posebne nadležnosti.
Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal "ukazuje javnosti da su ovakve i slične izjave usmerene na diskreditaciju ovog tužilaštva i pripremu terena za njegovu potpunu kontrolu integracijom u Više javno tužilaštvo u Beogradu" čime će se "znatno otežati, pa i ugroziti dalje postupanje u svim pokrenutim postupcima visoke korupcije i organizovanog kriminala".
Kolegijum TOK navodi da je, suprotno inicijativi koja bi dovela do ukidanja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Evropska komisija u poslednjem Izveštaju o napretku "doslovno navodi preporuku da je potrebno da Srbija 'ojača ovlašćenja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal kako bi povećala njegovu delotvornost' ".
TOk, piše u saopšptenju njegovog Kolegijuma, "nije i neće biti servis političkih interesa, niti je vodilo, niti vodi, niti će voditi postupke prema očekivanjima predsednika Republike Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti ili drugih političkih aktera i niti je i nikada neće biti podložno paušalnim i neutemeljenim ocenama o uspešnosti rada".
"Sav naš rad usmeren je na to da se očuva zakonski okvir koji obezbeđuje stabilno, profesionalno i nepristrasno postupanje u predmetima organizovanog kriminala i visoke korupcije, što je u interesu ne samo pravde i pravičnosti već imperativ svakog društva i svih građana", ukazuje Kolegijum TOK.
"Pozivamo sve aktere političkog života u Republici Srbiji da se uzdrže od neprimerenog komentarisanja rada ovog tužilaštva odnosno da se pridržavaju svojih ustavom i zakonom propisanih ovlašćenja", jer je "očuvanje samostalnosti Javnog tužilaštva za organizovani kriminal je crvena linija koja ne sme biti pređena", piše na kraju saopštenja.
(Beta, 25.11.2025)
