Вулканска ерупција је можда изазвала пандемију Црне смрти у Европи

Вулканска ерупција 1345. године можда је покренула ланчану реакцију која је изазвала најсмртоноснију пандемију у Европи, Црну смрт, кажу научници.

Трагови сачувани у дрвец́у указују на то да је ерупција изазвала климатски шок и довела до низа догађаја који су донели болест у средњовековну Европу.

Према овом сценарију, пепео и гасови из вулканске ерупције изазвали су екстремне падове температуре и довели до лоших жетви.

Да би спречили глад, густо насељени италијански градови-државе били су приморани да увозе жито из подручја око Црног мора - доносец́и буве које су преносиле кугу у Европу.

Овај спој климатског шока, глади и трговине показује како се болести могу појавити и ширити у насељеним и топлијим крајевима, према речима стручњака.

„Иако се чини да је подударност фактора који су допринели црној смрти ретка, вероватноц́а да се зоонотске болести појаве услед климатских промена и претворе у пандемије вероватно ц́е се повец́ати у глобализованом свету&qуот;, рекао је Улф Бинтген са Универзитета у Кембриџу.

„Ово је посебно релевантно с обзиром на наша недавна искуства са Ковидом-19&qуот;, каже.

Црна смрт је харала Европом 1348. до 1349. године, и однела животе скоро половине становништва.

Болест је изазвала бактерија позната као Иерсиниа пестис коју су ширили глодари, попут пацова и бува.

Верује се да је епидемија почела у Централној Азији, крец́уц́и се светом трговинским путевима.

Али прецизан редослед догађаја који су донели болест у Европу пажљиво су проучили научници.

Сада су истраживачи са Универзитета у Кембриџу и Лајбницовог института за историју и културу источне Европе (ГВЗО) у Лајпцигу попунили недостајуц́и део слагалице.

Користили су трагове из дрвец́а и ледених језгара да би испитали климатске услове у време Црне смрти.

Њихови докази указују на то да је вулканска активност око 1345. године изазвала нагли пад температуре током узастопних година због ослобађања вулканског пепела и гасова који су блокирали део сунчеве светлости.

То је довело до пропадања усева широм медитеранског региона.

Да би избегли глад, италијански градови-државе трговали су са произвођачима житарица око Црног мора, несвесно омогуц́авајуц́и смртоносној бактерији да се учврсти у Европи.

Мартин Баух, историчар средњовековне климе и епидемиологије из ГВЗО-а, рекао је да су се климатски догађаји сусрели са „компликованим системом безбедности хране&qуот;.

„Више од једног века, ови моц́ни италијански градови-државе су успостављали трговачке путеве на велике удаљености преко Средоземног и Црног мора, што им је омогуц́ило да активирају веома ефикасан систем за спречавање глади&qуот;, рекао је он.

„Али на крају, то би ненамерно довело до далеко вец́е катастрофе&qуот;, додаје.

Налази су објављени у часопису Цоммуницатионс Еартх &амп; Енвиронмент.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Научници верују да знају одакле је кренула Црна смрт у средњем веку
• Споменик куги у Иригу - „Време кад су живи завидели мртвима&qуот;
• Како је свет изгледао после Шпанског грипа 1918. и шта можемо да научимо
• Неки подводни вулкани би ускоро могли да еруптирају - треба ли да страхујемо
• Како је Тифусарка Мери оставила за собом траг скандала и смрти
• Када је лава текла Србијом
• Спектакуларна трка по ободу вулкана

(ББЦ Невс, 12.08.2025)