Врховни суд Грчке наложио полицији да сместа спречи пољопривреднике да блокирају путеве

Док хиљаде пољопривредника Грчке блокадама путева тракторима широм земље данима захтевају финансијску помоћ државе, тужилац Врховног суда Константинос Цавелас је данас уз претњу казнама наложио свим тужиоцима и полицији да по службеној дужности сместа предузму "мере за прекидање ометања саобраћаја и угрожавање критичне инфраструктуре".

Тужилац је оценио да пољопивредници блокадама чине кривична дела, а да припадници власти који не примењују закон на њих, сносе и дисциплинску, и кривичну одговорност, пренела је атинска РТВ СКАИ.

Уз блокаде граничних прелаза и главних путева у Грчкој, пољопривредници су у понедељак блокирали и аеродроме на Криту - у Ираклиону и Хањи.

Ушли на писте и у зоне за доласке и одласке путника, што је довело до прекида рада аеродрома.

Пољопривредници су се сукобили с полицијом чију су једну интервентну јединицу успели да отерају после окршаја, а блокаду аеродрома су обуставили када су сами то одлучили.

Пољопривредници су данас почели и да заузимају путничке луке, блокирајући њихов рад, те неки бродови испловљавају празни.

Министар пољопривреде Костас Цијарас је данас изјавио да пољопривредници не долазе на преговоре јер немају заједничко, координационо тело, већ су на свакој блокади захтеви локални.

Министар је казао да од следец́е године нец́е бити проблема са исплатом субвенција за сточаре који су једна од већих група које протестују, јер ће се "стварно пребројавати стада и на основу тога исплаћивати новац".

Пријављивање поседовања више стоке од стварног броја, чак и пријављивање непостојећих стада, као и сличне малверзације у другим гранама пољопривреде уз масовну корупцију, јесенас су довели до великог скандала злоупотребе новца ЕУ за субвенције, до смењивања министара и хапшења у Грчкој.

Агенција "Интервиев" је данас објавила резултат анкете по којем 76 одсто грађана подржава пољопривреднике, али су подељени у односу према њиховим блокадама путева: 53 одсто је рекло да се слаже с блокадама као обликом протеста, а 46 одсто да се не слаже.

Упитани о томе у кога имају највише поверења да руководи државом, анкетирани бирачи су на прво место ставили премијера Киријакоса Мицотакиса (30,8 одато), а са свега 8,1 одсто други је вођа опозиционог ПАСОК-а Никос Андрулакис.

За владајућу конзервативну Нову демократију би на изборима гласало 25,8 одсто анкетираних, а за највећу странку опозиције, социјалистички ПАСОК, гласало би тек 11,6 одсто. За све остале странке би гласало по мање од седам одсто бирача.

За странку екстремне левице СИРИЗА, владајућу у другој половини протекле деценије, сада би гласало свега 3,3 одсто бирача, а Комунистичка партија Грчке има двоструко више присталица - 5,9 одсто.

(Бета, 09.12.2025)