Историчар: Постоји могућност да Петрова црква код Новог Пазара буде скинута са листе УНЕСЦО

Научни саветник Историјског института у Београду и стручњак за средњевековну историју Александар Узелац казао је да ће, уколико планирани пројекат изградње објекта у порти Петрове цркве не буде заустављен, она вероватно бити скинута са УНЕСЦО листе Светске баштине.

Он је за Сто плус радио казао да то што је Петрова црква на УНЕСЦО листи не гарантује њену заштиту, већ да је то обавеза државе и њених стручних органа, те да УНЕСЦО води посебну евиденцију о објектима са листе који су угрожени, попут средњевековних манастира на Косову или објеката који су у опасности од рата у Украјини.

"Пракса УНЕСЦО јесте и да у случајевима нестручних или неадекватних интервенција који нарушавају објекат или његову околину под заштитом и ове објекте проглашава угроженима, а потом их, уколико се од такве праксе не одустане, скида са листе. Тако је, на пример, велелепна средњовековна катедрала Баграти у Кутаисију у Грузији 2017. године скинута са листе УНЕСЦО због радова који су нарушили њен оригинални изглед и околину. А то ће, вероватно, бити и судбина Петрове цркве, уколико планирани пројекат не буде заустављен", навео је Узелац.

Изградња објекта у северном делу порте Петрове цркве, над остацима грађевина из средњег века, коришћењем бетона, блокова и савремених материјала изазвала је бурну реакцију јавности.

Као инвеститор пројекта наводи се Епархија рашко-призренска, уз финансијску подршку Министарства туризма и омладине и Туристичке организације Новог Пазара.

Узелац сматра да се "изградњом овог чудовишног објекта од челика и стакла, без обзира на то да ли ће он бити пресвучен каменом или не, несумњиво нарушава аутентичност амбијенталне целине Петрове цркве".

"Скандалозно је да је Републички завод за заштиту споменика културе не само дао дозволу за изградњу објекта, већ је и активно укључен у његову реализацију. Ово није први случај у коме државна институција, формално надлежна за очување културних добара, уместо да их штити, учествује у нарушавању њихове аутентичности. О томе сведоче и други примери неадекватне 'ревитализације' културног наслеђа у Новом Пазару и околини, како из средњовековног, тако и из османског времена", додао је Узелац.

Он сматра и да је уклањањем остатака средњевековне грађевине како би се изградио овакав објекат већ начињена немерљива штета.

"Без дирекног увида у локалитет и документацију са ископавања може се само нагађати о контексту и функцији ове грађевине. Међутим, с обзиром на улогу Петрове цркве у средњем веку и тадашње обичаје, није немогуће да се овде налазила резиденција првих Немањићких владара, односно двор Стефана Немање и његових наследника. Нажалост, с обзиром на стање на терену, можда никада нећемо сазнати шта је у питању", истакао је Узелац.

Он је оценио да се о Петровој цркви у широј јавност мало зна, те да се о њој више пишу досетке и измишљотине него чињенице.

"Она је подигнута у време бугарске власти над Расом крајем 9. века, на темељима старије, ранохришћанске грађевине, док је покрај ње пронађен великашки гроб из предримског времена, што сведочи о вишемиленијумском континуитету и сакралној функцији овог места још од прехришћанске епохе", казао је Узелац.

Њена важност за српску историју, додаје, очитава се у томе што је у Петровој цркви крајем 1217. или 1218. године Стефан Првовенчани крунисан за краља круном која је стигла из Рима, што недвосмислено потврђује писмо милешевских монаха с краја КСВИ века.

"Упркос томе, шира јавност за то не зна, а овај податак се ретко спомиње у уџбеницима. То је, нажалост, у великој мери 'заслуга' Српске православне цркве која заступа потпуно неутемељен наратив како је Стефана Првовенчаног за краља крунисао његов брат Сава у Жичи, па из овог разлога умањује значај Петрове цркве. И многе моје колеге ћутке прелазе преко чињенице да је Немањићка Србија постала краљевина управо у Петровој цркви, пошто не желе да се замере СПЦ", закључује Узелац.

Радове, по пројекту Републичког завода за заштиту споменика културе, у порти Петрове цркве изводи конзорцијум на челу са компанијом "Елкомс" из Београда.

Посао је уговорила Туристичка организација Новог Пазара оквирним споразумом са једним привредним субјектом, а вредност радова је преко 91,7 милиона динара са порезом.

(Бета, 15.12.2025)