Huffpost: Šta 2026. donosi Ukrajini
Posle "pesimistične, nesigurne i neproduktivne" 2025. godine, kako bi sledeća godina mogla da izgleda za Ukrajinu, da li je mir blizu – ili je Ukrajina u opasnijoj poziciji nego ikad pre, analizira britanski ogranak sajta vesti HafPost.
Predsednik SAD Donald Tramp smatra da mir u Ukrajini "nikada nije bio bliži" posle nedelja panične diplomatije, ali to je daleko od opšteg mišljenja, piše u članku u kojem se ukazuje da on "očajnički želi da postigne sporazum otkako se vratio na dužnost u januaru, čak i ako to znači nagrađivanje Rusije za njenu agresiju".
Evropski saveznici Ukrajine, s druge strane, "pokušavaju da zadrže nepredvidivog američkog lidera uz sebe i da očuvaju suverenitet Ukrajine".
Za to vreme predsdnik Rusije Vladimir Putin "igra na vreme dok njegova žestoka ofanziva postepeno akumulira sve više ukrajinske teritorije".
Tako posmatrano "budućnost Ukrajine izgleda kao da je na oštrici noža".
Stručnjaci se slažu da će ishod rata biti odlučen međunarodnom diplomatijom, a ne na bojnom polju, piše HafPost.
Mnogo razgovora je bilo 2025. godine, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i dalje posećuje svoje evropske kolege da bi zadržao njihovu podršku i podsetio ih na širu pretnju koju Putin predstavlja za kontinent, a nastavlja da posećuje i Trampa da bi dokazao da je spreman da pregovara o mirovnom rešenju i da pokuša da zadrži SAD "u ukrajinskom uglu".
I američka administracija je imala sastanke ili razgovore s Putinom više puta ove godine, dok "visoki Trampovi zvaničnici izgleda da nasedaju na ruske tvrdnje da je Moskva spremna za mir – samo je potrebna demilitarizacija Ukrajine i više teritorije", piše u članku gde sae ukazuje da "to izaziva paniku u Evropi, što dovodi do još većeg broja sastanaka".
Ali, sastanci su se stoga "samo vrteli u krug i nisu doneli nikakve rezultate", po rečima Kira Džajlsa, saradnika u Čatam Hausu za Rusiju i Evroaziju.
On je za HafPost rekao da je sve to ušlo u "predvidiv ciklus" koji se može nastaviti i u novoj godini.
"Nema o čemu da se diskutuje jer su ciljevi dve strane nespojivi kao i uvek", objasnio je on i nastavio: "Rusija želi da uništi Ukrajinu, Ukrajina želi da preživi. Nema mnogo prostora za kompromis između te dve države".
Međutim, Džajls je dodao da sa svakim nastavkom tog procesa "Rusija postiže diplomatski uspeh uz pomoć SAD" – kao što je bilo s predloženim ograničavanjem veličine vojske Ukrajine, ideje koja se prvi put pojavila tek u Trampovom mirovnom planu od 28 tačaka procurelom prošlog meseca, ali koji izgleda da dolazi iz Kremlja.
Slično tome, saradnica iz Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge (RUSI) Natja Seskurija rekla je da je "pesimistična" u vezi sa bilo kakvim pregovorima o mirovnom sporazumu i upozorila da će rat verovatno trajati još neko vreme.
Rusija i dalje drži petinu teritorije Ukrajine i pokušava da preotme više i samouvereno tvrdi da ima snage da silom zauzme teritoriju koju hoće, ako joj je Ukrajina ne preda diplomatskim putem.
Zamenica šefa ruskog tima Instituta za proučavanje rata Kristina Harvard je rekla da se "Kremlj nada da će Ukrajina sada kapitulirati pred zahtevima Rusije iz straha od onoga što bi moglo da se desi 2026. godine".
Ali, ona je napomenula da "realnosti bojnog polja" sugerišu da Rusija neće moći da zauzme ceo Donjeck u narednim mesecima što Kremlj dugo implicira.
Ona je za HuffPost rekla: "Ruske snage napreduju pešačkim tempom preko celog fronta. Čak ni njihov relativno brži napredak nije ni blizu tempa i brzine napredovanja s početka rata".
Uz to "sporo napredovanje dolazi uz ogromne gubitke ljudstva i materijala".
Dodala je da Ukrajina ima "jako utvrđene" naseljene centre u Donjeckoj oblasti koje će Putinove snage teško probiti jer su "značajno veći od bilo kojeg naselja i sela koje je Rusija zauzela 2023, 2024. i 2025. godine", te "to ni na koji način neće biti lak poduhvat za Rusiju".
Seskurija iz RUSI-ja je predvidela da Putin neće imati potpunu kontrolu nad Donbasom pre 2027. ili 2028. godine.
Jedno od glavnih strahovanja jeste da li će američki predsednik ispuniti svoju pretnju koju je povremeno iznosio i povući se iz diplomatskog procesa.
Džajls je rekao da bi to moglo da koristi Ukrajine, jer bi značilo da "SAD više neće pokušavati da dobiju rat za Rusiju".
Međutim, to bi moglo da ugrozi američku podršku Evropi što bi bilo "katastrofalno za ceo kontinent".
I to je pravi rizik, po Džajlsu: Tramp ima običaj da skače sa jednog cilja na drugi i dok se bavi jednim, lako ga ometaju drugi međunarodni sporovi.
Takođe bi Evropi bilo teško da popuni prazninu koju bi ostavio Tramp, prema Seskuriji, posebno ako bi SAD prestale da joj daju obaveštajne podatke.
Direktor Jedinice za civilnu bezbednost i sigurnost na Univerzitetu u Lesteru Sajmon Benet takođe je rekao za HafPost da su Trampove simpatije na strani Putina, a ne Zelenskog, jer je on "poštovalac autoritarnih lidera".
On je osporio ideju da bi SAD mogle da ponude čvrste garancije bezbednosti Ukrajine u slučaju postizanja mirovnog sporazuma, iako su Trampovi zvaničnici to obećali ovog meseca.
Rekao je: "S obzirom na činjenicu da su SAD i Rusija sada usklađene, razumno je zaključiti da će biti bezvredne sve garancije bezbednosti koje ponude SAD".
Uz sve to ističe vremena za ratne napore Ukrajine, jer njeni odbrambeni fondovi počinju da se iscrpljuju.
EU je prošle nedelje pristala da joj da 90 milijardi evra kredita bez kamate u naredne dve godine, ali to nije dovoljno – Ukrajini je potrebno procenjenih 137 milijardi evra da bi nastavila borbu.
Ali EU je odustala od korišćenja 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine za finansiranje Ukrajine usled strahovanja Belgije – gde je nalazi većina te imovine, od pravnih posledica od strane Rusije.
Što duže traje rat, Rusija sve više proširuje svoju strategiju "rusifikacije" kojom efikasno pokušava da izbriše ukrajinsku kulturu i jezik u okupiranim područjima.
Takođe se pojavljuju pitanja o budućnosti Zelenskog kao predsednika Ukrajine.
Izbori su odloženi zbog vanrednog stanja koje je na snazi od Putinove invazije u februaru 2022. godine.
Međutim, Tramp je to ignorisao i čak Zelenskog nazvao "diktatorom“ i lažno ga okrivio za početak rata.
Seskurija je za HuffPost rekla da je moguće da ukrajinski predsednik ponudi zakazivanje izbora posle postizanja mirovnog sporazuma kao pregovarački adut - da bi sprečio Trampa da Zelenskog gurne u nepravedan mirovni sporazum.
Međutim, upozorila je: "Jednostavno ne vidim da se (izbori) održe tokom aktivnog ratovanja".
Evropa je postala aktivnija u podršci Ukrajini otkako se Tramp vratio u Ovalni kabinet, ali za mnoge stručnjake to još nije dovoljno.
Džajls je rekao: "Šanse, izgledi i stanje Ukrajine se stalno pogoršavaju od kraja 2022. godine, prvenstveno zato što su pristalice ukrajinske koalicije sukcesivno odbijale, ignorisale ili odbacivale sve šanse da se poboljša stanje u Ukrajini".
On smatra da Evropa treba da bude "proaktivnija umesto pasivna i da reaguje na ono što Rusija radi".
Tan Desi, predsednik Odbora za odbranu Donjeg doma, rekao je za HuffPost da on i njegove kolege poslanici pozivaju britansku vladu da "u potpunosti odbaci ruski koncept mira koji uključuje ukrajinsko žrtvovanje teritorije i takozvanu neutralnost".
"Uloga je međunarodne zajednice da se suprotstavi odobravanju bilo kakvog rešenja koje samo odražava zahteve predsednika Putina ili nagrađuje agresiju, aneksiju ili kršenje najosnovnijih normi međunarodnog prava", primetio je on.
Džajls je rekao da diplomatski napori svakako izgledaju "nesigurno", iako su neki od "najgorih scenarija" odbačeni na početku mirovnih pregovora.
Ali pogled posle 2026. godine mogao bi biti još više uznemirujuć, po rečima dr Beneta.
On kaže: "Verovatno je da će se za pet do deset godina Evropa naći u ratu s Rusijom. Ukoliko dođe do tog rata, moguće je da Amerika neće mrdnuti ni prstom".
(Beta, 22.12.2025)
