'Tajni Amazon' engleske istraživačice Lusi Šepard: 'Džungla te proguta i ispljune'

Tri nedelje ili više od 500 sati.

Toliko britanska istraživačica Lusi Šepard nije videla sunčevu svetlost tumarajući po gustoj, jedva prohodnoj i neprijateljski nastrojenoj prašumi Amazona na južnoameričkom kontinentu, u još jednoj pustolovini ovekovečenoj kamerom.

„Bila je to tako nepoznata, posebna ekspedicija.

„A najviše sam u čitavoj priči zadivljena činjenicom što smo zapravo - preživeli“, govori Šepard, ujedno i rediteljka i voditeljka, za BBC na srpskom.

Na visokorizičnom putu od 50 dana, u društvu nekoliko meštana, 33-godišnja profesionalna istraživačica prelazila je neukroćene planinske reke pomoću užadi, obazrivo spavala u kampu izložena brojnim opasnostima i susretala se sa jaguarima, krdom divljih pekara (srodnika svinja) i otrovnim zmijama.

Više od 400 kilometara duga „najveća i najopasnija avantura“, kako ju je okarakterisala, od istoka ka zapadu preko Kanuku planine u Gvajani, odvijala se od septembra do novembra 2021.

Celokupna akcija je snimljena i objavljena u dokumentarnoj seriji „Secret Amazon: Into the Wild“ (Tajni Amazon: U divljinu), koja se emituje na kanalu BBC Earth.

Lusi Šepard je rođena 1992. i odrastala u selu Henam, u ravnicama okruga Safok na jugoistoku Engleske.

U ranim dvadesetim je primljena u britansko Kraljevsko geografsko društvo, a kasnije postala članica saveta Društva za naučno istraživanje.

Ljubav prema prirodi sazrela je dok je bila tinejdžerka, da bi sa 18 godina otišla na prvu ekspediciju od 10 nedelja na Svalbard, norveški arhipelag (grupa ostrva), u Severnom ledenom okeanu.

Pored omiljene destinacije unutar Arktika, severne polarne oblasti, obilazila je i brojne pustinje, džungle i planine Južne Amerike, Afrike i Azije, neretko u prvi plan stavljajući „brigu o životnoj sredini i znanje starosedelačkih naroda“.

• Pet stvari koje treba da znate o Lepenskom Viru: Od podnog grejanja i ribolikih skulptura, do sahranjivanja u kući
• Ela al-Šamahi o BBC seriji Čovek: 'Da razumemo ko smo i odakle potičemo'
• Pustolovi čije su avanture prerasle u ozbiljnu pretnju po život

„Odlazak u nepoznato“

Godinu dana pre „najteže stvari koju je dosad uradila", Lusi je prepešačila Kanuku u tronedeljnoj ekspediciji, od juga ka severu.

Pošto je misija okončana uspešno, njen prijatelj i mentor, smatrajući da je spremna za daleko zahtevniji poduhvat, predložio je nešto što se tada činilo „ogromnim i nemogućim“ - prelazak planine od istoka ka zapadu.

„Rekao mi je da ja to mogu i dao ideju.

„Nažalost, preminuo je pre ekspedicije, ali sam mu večno zahvalna“, govori Šepard.

Kanuku planine se nalaze na jugozapadu južnoameričke države Gvajane i podeljene su na istočni i zapadni venac presečen rekom Rupununi.

Predstavlja zaštićeno područje i najviša tačka je na nešto više od 1.000 metara.

Usledilo je prikupljanje novca za ekspediciju, fizičke pripreme, medicinski kursevi i okupljanje ekipe sačinjene od lokalnih starosedelaca indijanskog porekla.

„Najbolja stvar u vezi cele te ekspedicije bilo je stvaranje prijateljstava sa ljudima iz mog tima, od kojih sam već sa nekima sarađivala“, dodaje istraživačica.

Posle detaljnih priprema za ovo rizično putovanje, u avanturu su se upustili 24. septembra 2021, noseći, između ostalog, „prilično netačne“ mape stare više od pola veka.

„Odlazak u nepoznato postalo je velika stvar“, dodaje.

Pogledajte video: Kroz tajni Amazon sa Lusi Šepard

'Džungla je bacala sve na nas'

Elemenata da je nazove „najopasnijom avanturom“ u kojoj je učestvovala, bilo je mnogo, a prva među jednakima - nepregledna zelena površina - džungla.

„Džungla ima tendenciju da te polako proguta i ispljune.

„Nema popusta, sve vreme si na oprezu i tako provodiš nedelje, i nedelje, i nedelje“, priseća se Lusi.

Sunčevu svetlost nisu videli skoro mesec dana.

Osećaj je „kao da nemaš pristup spoljnom svetu“ i „prilično klaustrofobičan“, opisuje Lusi, dodajući da su se suočili i sa ekstremno vlažnim vazduhom.

„Sve truli, ne samo vaša oprema, već i koža.

„To znači da se infekcija lako širi, pa jedna posekotina može brzo da se pretvori u nešto zaista ozbiljno, na primer sepsu“, objašnjava istraživačica.

Iako je vlažno područje, Lusi kaže da su tek na svake tri nedelje nailazili na izvore vode - male planinske potoke koji nisu ucrtani na mapi.

Tu bi utolili žeđ, spirali insekte sa kože, a „u blatnjavim barama“ prali posuđe za hranu.

Veće reke su neretko značile i ogromne prepreke i pretnju po bezbednost, što bi uglavnom saznali na teži način.

Tako su se prevrnuli odmah na početku ekspedicije, da bi na pola puta reku morali da prelaze pomoću splava i konopaca.

„Džungla je bacala sve na nas.“

• Amazonski narod koji najsporije stari i živi najzdravije
• 'Braća iz šume': Borba da se zaštiti izolovano amazonsko pleme
• Svirepo ubistvo koje otkriva tajne naroda Amazonije

Jaguar, gospodar žbunja i krdo divljih pekara

Kanuku i okolne savane dom su za skoro 70 odsto sisara, 53 odsto ptica i 26 odsto biljnih vrsta u Gvajani.

Neke od ovih životinjskih vrsta sretali su usput i to one od čijeg se zvuka ili krika, a kamoli susreta, ledi krv u žilama.

Među njima je bio i jaguar, najveća velika mačka Južne Amerike, karakteristične šare.

„Sreli smo ga više puta, ali nismo uspeli da ga snimimo jer bi nestao dok vadimo kameru“, priča Lusi.

Međutim, daleko veća opasnost vrebala je od gospodara žbunja (bushmaster), vrsta otrovne zmije jamičarke, koja naseljava Srednju i Južnu Ameriku i čija dužina ponekad može da iznese više od tri metra.

Iako postoje navodi da je u pitanju mit, te da takav zvuk stvaraju žabe koje žive u unutrašnjosti šupljeg drveća Amazonije, Lusi tvrdi da su čuli „zvižduk gospodara žbunja“.

Kaže da lokalni Indijanci veruju da bušmaster zviždi, a kako bi čuli specifičan zvuk duboko u džungli tako su ga, tvrdi, spazili.

„Bio je to dobar način da se pripremimo za susret sa njima i postanemo obazriviji“, dodaje Lusi.

Da je slučajno došlo do ujeda „spasa ne bi bilo“, naglašava.

Ali postoji jedna životinja sa kojom je Lusi imala blizak susret, a od čijeg krda prezaju i jaguari, i gospodari žbunja.

To je pekari, životinja nalik svinji.

„Kada ih čujete da dolaze, ričući i škrgućući zubima, morate se popeti na drvo i pustiti ih da prođu.

„I to je prilično zastrašujuće, posebno kada ih je 500“, kiselo se osmehuje Lusi.

• Sporo umiranje Amazonije: Svet bi trebalo da se zabrine
• Janomami: Kako izgleda život u džungli
• Rekordni požari u Amazoniji: „Ako se ovo nastavi, mi starosedeoci ćemo umreti”

Olakšanje i oklevanje

U „očajničkoj želji da ponovo budu bezbedni“, Lusi je znala i da zaplače u kameru.

„To se desilo u trenutku kada smo mislili da smo samo nekoliko dana udaljeni od kraja, ali čak i tada, džungla je i dalje bacala stvari na nas, i činilo se kao da nismo dobili priliku ni za kakav predah.

„Bila sam toliko nervozna i umorna od osećaja odgovornosti i za sopstveni tim“, dodaje.

Za njenu ekipu, sastavljenu od meštana i dobrih poznavalaca džungle, kaže da su „pravi heroji“ ekspedicije.

Na putu su, dodaje, postali „prijatelji i dobro podmazana mašina“.

„Oni su brilijantni ljudi i imaju taj istraživački gen, bez njihovog vođstva, bih zgazila na toliko gospodara žbunja ili uradila bezbroj stvari pogrešno“, ukazuje.

Pri kraju putovanja doživeli su momenat koji joj je posebno ostao u sećanju - izlazak na proplanak odakle se pružio jasan pogled na deo džungle kuda su prethodno prošli.

„Jedan od mojih prijatelja iz ekipe rekao je da nikada nije sanjao da će da se popne tako visoko na planinu Kanuka.

„Bio je to jedinstveni osećaj, o bože, kako je ovo mesto neverovatno“, dodaje.

Posle 50 dugih dana umora, zabave i drame, grupa je stigla na drugu stranu planine.

Šepard je osetila „ogromno olakšanje“, ali i „oklevala da se vrati normalnom životu“.

„Toliko sam bila željna da ispričam ovu priču i pokažem da još postoje divlja područja za koja se treba boriti i avanture za naše mlađe generacije.

„Zato se nadamo da ćemo doneti poruku nade i da zaista zaštitimo poslednje divljine naše Zemlje“, kaže Lusi.

Srbija kao moguća naredna destinacija

Pred Lusi je više zakazanih ekspedicija, a jedna od poslednjih na kojoj je bila takođe izlazi kao televizijska emisija pod nazivom „Secret Africa: Into the Wild“ (Tajna Afrika: U divljinu).

Volela bi, kaže, i da u nekom trenutku poseti Balkan.

Na redu je Južni pol, a „posle toga, možda će i Srbija doći na red“.

„Zvuči dobro. Imate dosta divljine, tako da bih volela“, poručuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
• Pavle Riđički, „svetski putnik" koji je doneo mumiju u Srbiju
• Istorijski poduhvat: Kako su izgledali ljudi čije su lobanje uzidane u Ćele-kulu
• Kragujevac-Kilimandžaro: Dramatični put Zastave 101 ka vrhu Afrike
• Neverovatna priča Dejvida Atenboroa: Od čuvenog susreta sa gorilama do Instagram rekordera
• „Kraj jedne ere“: Kako je Dejvid Belami deci Jugoslavije bio i deda i superheroj

(BBC News, 01.02.2026)