Шта хрватско искуство говори о компанији МОЛ, могућем новом власнику НИС-а

Мађарска компанија МОЛ управља хрватском ИНА-ом од 2009. године, а њено пословање у тој земљи обележило је више контроверзи: од подмићивања бившег премијера Ива Санадера до затварања рафинерије нафте у Сиску.

BBC News пре 26 дана

bezinska stanica MOL-a, MOL, mađarska kompanija MOL

За Нафтну индустрију Србије (НИС) излаз из тешке ситуације после увођења америчких санкција, а за мађарску компанију МОЛ доминација тржиштем нафтних деривата на Балкану.

То би могао да буде исход преузимања већинског руског власништва у НИС-у, после више месеци преговора за столом за којим је главну реч водила политика, а пословни интереси имали мање скупа седишта.

Према више званичних извора, МОЛ је у поодмаклим преговорима о откупу већинског власништва у НИС-у, артерији привредног живота у Србији.

„Влада Мађарске подржава намеру МОЛ-а да откупи акције у НИС-у, јер би то обезбедило огроман искорак у погледу безбедности снабдевања Централне Европе једним од важних енергената&qуот;, рекао је Петер Сијарто, шеф мађарске дипломатије, у Београду 15. јануара после разговора са министарком енергетике Србије Дубравком Хандановић-Ђуровић.

МОЛ је највећа мађарска енергетска компанија, која је претходно откупила већинске пакете акција хрватске Индустрије нафте (ИНА) и Словнафта, словачке нафтне фирме, власника једине рафинерије нафте у тој земљи.

Истог дана, Сијарто је за РТС рекао да има „добре вести&qуот;.

„МОЛ и Газпромњефт су прилично брзо напредовали у преговорима, тако да постоји реална шанса да у року од једног до три дана постигну кључни договор&qуот;, рекао је Сијарто.

Упоредо, наставио је Сијарто, МОЛ је у тесним преговорима са АДНОК-ом, државном нафтном компанијом Уједињиних Арапских Емирата.

„Мислим да ће то бити сјајне вести уколико то интегрисано деловање три тржишта у региону добије и подршку у виду сарадње са АДНОК-ом и МОЛ-ом у погледу Србије, али то је њихов посао&qуот;, додао је шеф мађарске дипломатије.

Улазак МОЛ-а у хрватску ИНА-у прошао је уз бројне контроверзе, а бивши премијер Иво Санадер одслужио је и затворску казну по оптужби да је узео 10 милиона евра мита од мађарске компаније.

Од 2009. МОЛ контролише више од 49 одсто акција ИНА-е и досад се показао као „врло квалитетна и добро вођена компанија, која чува сопствене интересе&qуот;, каже Давор Штерн, нафтни инжењер и бивши директор ИНА-е, за ББЦ на српском.

„Међутим, када су ваши интереси примарни, нечији морају да буду секундарни&qуот;, додаје Штерн, који је почетком 21. века био и министар привреде Хрватске.

Као примере таквог деловања наводи затварање рафинерије у Сиску и отпремање нафте из Хрватске на прераду у Мађарску, као и „изузетно дуг период&qуот; модернизације рафинерије у Ријеци.

Сви ти потези били су разумљиви и у интересу компаније, али не и у интересу Хрватске, сматра овај стручњак који је последњи пут 2010. био запослен у ИНА-и као председник Надзорног одбора.

Куповина НИС-а је, како каже, у комерцијалном интересу МОЛ-а, али доприноси и ширењу утицаја компаније и њеног учвршћивања као лидера у региону.

Потези МОЛ-а зависиће од уговора који је руски Гаспром претходно склопио са Србијом и начином на који се доносе најважније одлуке.

Али, ако све буде зависило од челника МОЛ-а, Штерн очекује да следе сопствене, комерцијалне интересе.

„Уколико буду имали слободног капацитета у њиховим рафинеријама у Братислави и Будимпешти, тако да могу да подмире потражњу НИС-а, логично би било и да затворе рафинерију у Панчеву, као што су то урадили у Сиску.

„Верујем да тренутно немају довољно капацитета за то&qуот;, закључује Штерн.

Иако се преговори воде са мађарским и арапским партнерима, према најавама председника Србије Александра Вучића, и званични Загреб је понудио да учествује.

Хрватска је заинтересована за очување производње у Рафинерији Панчево, управо због пређашњег искуства, саопштио је хрватски министар привреде Анте Шушњар.

„Наша је логика јасна - штитимо интерес ЈАНАФ-а, али и стабилност тржишта нафтних деривата у регији.

„Санкције су још једном свима показале да је илузија мислити како се у трансакцијама око стратешких енергетских компанија продаје само власништво.

„У таквим трансакцијама, на крају крајева, продаје се и контрола над будућношћу&qуот;, написао је Шушњар на Иксу.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/схортс/14Д4КкснВРНЕ

Како је МОЛ преузео ИНА-у?

МОЛ је прво 2003. откупио 25 одсто власништва плус једну деоницу у ИНА-и, да би пет година касније откупио још 22 одсто.

Укупно је издвојио око 1,2 милијарде евра, што су многи стручњаци у Хрватској сматрали продајом испод цене.

Жупанијски суд у Загребу утврдио је касније да је бивши премијер Иво Санадер примио 10 милиона евра мита од директора мађарске фирме како би јој омогућио да преузме већински удео власништва у Индустрији нафте (ИНА).

Санадер је због тог и још једног дела повезаног са корупцијом, одслужио 10 година затворске казне, али је МОЛ упркос томе остао већински власник.

Данас МОЛ контролише 49,08 одсто власништва, Република Хрватска 44,84 одсто, а мали акционари 6,08 одсто, наводи се на сајту ИНА-е.

У јавности нема доказа да МОЛ има већински пакет деоница, али доноси одлуке самостално, каже Штерн.

Иако се те одлуке „легитимно потврђују кроз управу и Надзорни одбор, оне нису увек у складу са стратешким интересима Хрватске&qуот;, тврди.

Од преузимања ИНА-е, МОЛ је купио још два ланца бензинских станица у Хрватској, а данас у тој земљи раде пумпе ИНА-е и МОЛ-а, практично истог власника, што Штерн сматра „сукобом интереса&qуот;.

МОЛ данас контролише 390 ИНА пумпи и још 49 компаније Тифон, у власништву мађарског гиганта од 2007, показују подаци са Моловог сајта.

Током његовог мандата на челу ИНА-е, Штерн је 1998. и 1999. године преговарао о „спајању&qуот; хрватске и мађарске компаније, чији је циљ био да нова, регионална компанија „завлада средњеевропским тржиштем уласком у Словачку, Чешку, Словенију, чак и Пољску&qуот;, каже.

Од тога се одустало после политичких промена услед смрти првог хрватског председника Фрање Туђмана, тврди он.

„Ако Мол сада уђе у НИС, то ће се практично догодити, али ИНА више неће бити протагониста и партнер, већ само ћерка фирма МОЛ-а&qуот;, додаје.

Зашто је затворена рафинерија у Сиску?

Мађарска компанија је 2019. донела „пословну одлуку&qуот; да затвори рафинерију у Сиску, граду у централној Хрватској, због губитака са којим је пословала.

Нафта која је била прерађивана у Сиску преусмерена је Јадранским нафтоводом (ЈАНАФ) до рафинерије у Мађарској, због чега су бројне критике трпели и управа ИНА-е и влада Андреја Пленковића.

Та рафинерија је била „врло ниског нивоа модернизације и требало је уложити много новца у њу, док тржиште није било довољно велико&qуот; да би се то исплатило, па је одлука компаније разумљива са комерцијалног становишта, каже Давор Штерн.

„Али, када је МОЛ 2003. купио 25 одсто плус једну акцију, он је преузео обавезу да мора да модернизује рафинерије и у Сиску и у Ријеци.

„Ја бих исто урадио да сам на челу компаније, ако би ми то допустили, више је питање због чега им је то допуштено&qуот;, додаје Штерн.

Напомиње и да по затварању рафинерије, која се простире на осам квадратних километара на обали реке Саве, постројења нису искоришћена за друге намене, већ „труну и продају се у старо гвожђе&qуот;.

„Изгубљено је неколико стотина радних места, који су можда могли да буду преусмерени, а томе није било великог политичког отпора, чак ни у самом Сиску&qуот;, каже Штерн.

ИНА је убрзо почела модернизацију рафинерије нафте у Ријеци, лучком граду на северозападу Хрватске, у коју је уложио 700 милиона евра, а почиње са радом у „првом тромесечју 2026. године&qуот;, саопштили су из компаније.

Ремонт који траје већ неколико година, што је неуобичајено за пословање рафинерија, показује да мађарска компанија постројење у Ријеци посматра као „секундарну рафинерију&qуот;, сматра Штерн.

„Нема разлога да она не ради, осим у случају недостатка тржишта за деривате, али Мађари превасходно желе да упосле њихове рафинерије у Словачкој и Мађарској до максимума, што је логично са комерцијалног аспекта.

„Ријека ради пре свега у складу са тим колико је привлачно тржиште Медитерана, које није примарно тржиште МОЛ-а, а оно због ниских цена нафте није такво већ две или три године&qуот;, објашњава бивши директор и председник Надзорног одбора ИНА-е.

Шта би долазак МОЛ-а донео НИС-у?

Pogon rafinerije noću, obasjan reflektorima

МОЛ је присутан у Србији од 2005, када је отворена прва бензинска станица ове фирме у Београду.

Данас их има 72, према подацима са сајта компаније.

Са власништвом и менаџментом, у НИС би стигла и „велика количина акумулираног знања&qуот; из МОЛ-а, која би вероватно донела „побољшања у рафинерији и маркетингу&qуот;, сматра Штерн.

Мађарска је у новембру обезбедила једногодишње одлагање америчких санкција на увоз руске нафте, што би могло да буде значајно и за судбину НИС-а.

Планови МОЛ-а за панчевачку рафинерију зависиће од тога, али и од капацитета ЈАНАФ-а да у будућности подмири потребе рафинерија у Словачкој, Мађарској и Србији.

Ако тај капацитет не буде довољан, „питање је шта би МОЛ-у тада било у комерцијалном интересу - да затвори Панчево или да не користи Ријеку, која има другачији положај јер је на мору и може да прима било какву нафту и по нижим ценама&qуот;, каже Штерн.

„После искуства Хрватске и ИНА-е са МОЛ-ом, увек бих радије продао такву компанију некоме ко ми није сусед, са киме се не граничим, јер интереси могу да се испреплићу.

„Вишак капацитета МОЛ-ових рафинерија се одразио на Хрватску, па би тако могао да се одрази и на Србију&qуот;, закључује хрватски стручњак.

МОЛ у бројкама

Компанија је настала 1957. године као национално предузеће за нафту и гас са седиштем у Будимпешти, престоници Мађарске, а од 1. октобра 1991. послује под данашњим именом.
Њена данашња тржишња вредност је готово осам милијарди долара, послује у више од 30 земаља и запошљава више од 25.000 људи, наводи се на сајту компаније.
На Балкану је присутна у Румунији, првој земљи на коју је проширила пословање још 1995, као и у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији и Хрватској.
Поред земаља централне и источне Европе, МОЛ послује и у Египту, Ираку, Казахстану, Азербејџану и Пакистану.
У власништву има три рафинерије нафте, око 2.400 бензинских пумпи и два постројења за прераду петрохемијских супстанци.
Главна рафинерија нафте је у Сазхаломбати недалеко од Будимпеште, док су преостале две у околини Братиславе у Словачкој, и Ријеке у Хрватској.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук