'Није пријатно бити у столици за погубљење': Крис Прат о новом филму 'Милост'

Холивудска звезда игра детектива који има само 90 минута да убеди судију/вештачку интелигенцију да није убио супругу.

BBC News пре 15 сати | Хелен Бушби - ББЦ култура

Kris Prat u stolici za pogubljenje, gleda u kameru, obučen u belu košulju — Крис Прат као полицајац који има 90 минута да убеди судију - вештачку интелигенцију Цхрис Пратт плаис а полице оффицер витх јуст 90 минутес то прове то ан АИ јудге хе дид нот мурдер хис вифе

Бити закључан у столици за погубљење звучи крајње непријатно, а управо је то холивудски глумац Крис Прат захтевао приликом снимања филма Милост (Мерци).

Познат публици као духовити акциони херој из блокбастера попут Чувара галаксије и Парка из доба јуре, Пратова нова улога је велико одступање од свега што је до сада радио.

Тумачи детектива Криса Рејвена, који је оптужен да је убио супругу, због чега мора да се бори за сопствени живот.

Рејвен је алкохоличар који се, после пијанке, буди везан за столицу за погубљење и има свега 90 минута да убеди суткињу - вештачку интелигенцију - да је невин.

У супротном, биће погубљен.

У реалном времену пратимо како Рејвен износи одбрану, док се истовремено носи са разорним мамурлуком.

Уз то, не може да се сети шта се заправо догодило.

„Никада раније нисам играо овакав лик, нити у жанру попут овог“, каже Прат за ББЦ.

Објашњава и зашто је од редитеља Тимура Бекмамбетова тражио да га стварно закључају у столицу, и то до 50 минута у континуитету.

„Мислио сам да ће то помоћи глуми, да појача осећај клаустрофобије и заробљености.

„Знојио сам се, ако би ме лице засврбело – нисам могао да се почешем, нисам могао ни да устанем“, каже он.

Желео је додатне глумачке изазове.

„Увек испробавам нове ствари, желим да будем изазван на другачије начине и можда публици понудим нешто што од мене не очекује“, објашњава.

„У овом случају нисам могао да се ослоним на оно што обично уносим у улоге, ту благу луцкастост и наивност - ово је озбиљно.“

Научнофантастични трилер приказује свет у коме су сви под дигиталним надзором, а вештачка интелигенција се користи како би се смањила стопа криминала.

Резултат је суд Милост, којим председава АИ судија Медокс.

Игра је Ребека Фергусон.

Оптужени имају потпуни приступ свим снимцима надзорних камера које затраже, као и кратке телефонске разговоре са сведоцима.

Међутим, нема пороте ни права на жалбу, а 92 одсто суђења завршава се тренутним погубљењем.

„Данас починиш злочин, сутра си мртав“, наглашава Прат.

Rebeka Ferguson na tamnoj fotografiji gleda u kameru, okružena sa dve zastave, od kojih je jedna američka, iza nje je znak suda — Ребека Фергусон као суткиња/вештачка интелигенција

Сцене са Ребеком Фергусон снимане су док је био везан за столицу и током снимања уопште није могао да је види.

„Чуо сам њен глас, али физички није била са мном на сету.“

„Бити сам и изолован је заиста био сјајан изазов“, објашњава.

Велики део акционих сцена, којих има поприлично, приказан је кроз снимке надзорних камера.

То је омогућило Прату да се током снимања повремено „ослободи“ суднице.

„Било је скоро као да снимамо два филма истовремено“, каже, присећајући се „сјајних сцена каскадерских борби и туча“.

„Све то са чиме се суочавам током суђења, засебно смо снимали.“

Читаво искуство назива веома испуњујућим.

„Велики блокбастери су забавни за гледање, али снимање уме да буде исцрпљујуће - цео дан радите нешто што се на крају види 15 секунди на екрану, а следећег дана снимате нешто сасвим друго и све делује неповезано.“

Насупрот томе, рад на Милости је био „као дуга, континуирана изведба позоришне представе у два или три чина“, али „са специјалним ефектима на нивоу највећег холивудског спектакла“.

Kris Prat i reditelj Timur Bekmambetov stoje jedan naspram drugog i razgovaraju, oslanjajući se rukama na stolicu za pogubljenje — Прат и редитељ Тимур Бекмамбетов

Иако је прича чиста фикција, вештачка интелигенција је већ део наше стварности и све се више користи у полицијском раду.

Део британске полиције данас користи „технологије препознавања лица“ како би „помогле у идентификацији криминалаца“, наводи се у извештају британског парламента.

Академици, парламентарци и организације за људска права су изразили забринутост да би то могло да „угрози грађанске слободе и право на приватност“, додају.

Британска влада је такође најавила да ће АИ технологије које се буду уводиле до 2030. имати за циљ да помогну „полицији да ухвати криминалце пре него што делују“, користећи интерактивне мапе криминала како би се „предвидела места где је злочин највероватнији“.

Ипак, Национални савет полицијских начелника наглашава да, иако је „потенцијал вештачке интелигенције да трансформише полицију огроман“, постоје и „етичка питања, забринутост за приватност и опасност од криминалне злоупотребе вештачке интелигенције “.

Прат каже да му рад на овом филму није променио став о вештачкој интелигенцији, али је јасан у једном - суђење пред АИ судијом, поротом и џелатом није пут којим треба ићи.

„Верујем у пороту састављену од обичних људи и у право да си невин док се не докаже кривица“, каже Прат.

Наглашава да жели да заштити његових четворо деце од „навале дигиталне маније“ и прекомерног времена пред екранима.

„Али нисам баш потпуни песимиста који очекује смак света“, додаје.

„Умерено сам оптимистичан у вези с тим како се ове технологије развијају и како би могле да помогну човечанству да крене напред.“

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук