'Сирија више није домовина': Друзи траже израелско држављанство

„Више се не осећам безбедно“, каже Лаит Абу Салех.

Испред њега, на столу у дневној соби, налази се фудбалска лопта са одштампаним именима и фотографијама 12 деце.

Сви су убијени у ваздушном нападу у јулу 2024. године.

Међу њима је Абу Салехов 15-годишњи син Фаџр.

Убијен је и његов нећак Хазем, који је такође имао 15 година.

Деца су играла фудбал у Маџдал Шамсу на Голанској висоравни под израелском окупацијом, кад је ракета погодила терен.

Израел је оптужио екстремистичку групу Хезболах, коју подржава Иран, да је извршила напад, али је она одбацила тврдње.

Међутим, негде у време кад се догодио злочин, медији блиски Хезболаху су известили да је та група испалила ракете ка израелској војној бази мање од три километра од фудбалског терена.

Израел је заузео Голанску висораван у југозападној Сирији 1967. године и једнострано анектирао 1981. године.

Међународна заједница није признала анексију, мада је администрација председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа то учинила 2019.

Сиријски држављан рођени у окупираном делу земље добијају трајно боравиште у Израелу - људи са којима смо разговарали рекли су да је добијање нових или продужених сиријских докумената немогуће од избијања грађанског рата у земљи 2011.

У децембру 2024, неколико месеци после погибије сина, Абу Салех је донео важну одлуку - поднео је захтев за израелско држављанство.

„Радије бих да будем на јачој страни која може да ме заштити“, објашњава.

Он је један од многих који су пошли тим путем.

Маџдал Шамс је једно од четири села која су дом за око 26.000 припадника верске и етничке групе Друзи.

Друзи говоре арапски и углавном живе у Сирији, Израелу и Либану, а њихова вера је огранак шиитског ислама, са властитим јединственим идентитетом и веровањима.

Око 20.000 Израелаца такође живи на окупираној Голанској висоравни, у насељима која се према међународном праву сматрају илегалним, мада Израел то оспорава.

Током 2025, број сиријских Друза на Голанској висоравни који су поднели захтев за израелско држављанство нагло је скочио - 2.540 пријава.

То је више него претходних пет година заједно, а скоро пет пута више од 2024. године, када их је било 550, према статистици израелског Министарства унутрашњих послова.

У прошлости је већина Друза на Голанској висоравни одбијала да поднесе захтев за израелско држављанство.

Кад је Израел применио властите законе на Голанској висоравни 1981, овај потез је био дочекан великим демонстрацијама.

У оно време, лидери заједнице Друза саставили су документ у ком изражавају приврженост сиријском идентитету и обећали верски и друштвени бојкот свакога ко прихвати израелско држављанство.

Хајел Абу Џабал, један од петоро људи који су саставили овај документ, каже да је од тада мали број људи који се пријавио морао то да уради да би путовао и имао контакте са ширим светом.

У прошлости су пријаве биле сведене и углавном обављане дискретно, али је то почело да се мења и сада 32 одсто Друза на Голанској висоравни поседује израелско држављанство, према статистици органа те земље.

За Абу Салеха, напад у ком је погинуо његов син био је кључни фактор за доношење те одлуке.

Пошто се огласила узбуна, деца су спроведена ка склоништу.

Међутим, ракета их је у томе спречила.

Кад је Абу Салех стигао, његов син је већ био мртав.

Абу Џабал каже да су пад бившег сиријског председника Башара ал-Асада и каснији догађаји у сиријском граду Сувеида такође допринели атмосфери страха у голанској заједници Друза, што је довело до више пријава „из заштите“, пре него жеље да „постану Израелци“.

Маријам, није јој право име, каже да је поднела захтев за држављанство са мужем и двоје деце у марту 2025.

Желела је да остане анонимна, зато што није саопштила ту одлуку широј породици.

Каже да је била међу најгласнијим заговорницима смене Башара ал-Асада, али није могла ни да замисли да ће његова замена бити „такав један терориста - то је у огромној мери променило мој став... не могу да доживим ову земљу као домовину, макар не тренутно.“

Погледајте ББЦ интервју са новим сиријским председником

Нови сиријски председник Ахмед ал-Шара некада је био вођа исламистичке групе Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС).

Група је некада била позната као Ал-Нусра Фронт - у то време огранак Ал Каиде у Сирији, али је Ал-Шара прекинуо везе с њом 2016.

У децембру 2024. године Ал-Шара је предводио заузимање сиријске престонице Дамаска и постао нови лидер земље.

У данима који су уследили, Израел је померио копнене снаге са Голанске висоравни на исток у демилитаризовану тампон зону у Сирији и даље од ње.

Заузео је неколико градова са Друзима дуж пута који је водио до врха планине Хермон - стратешки важног положаја са чијег врха се види Дамаск.

Израел жели да успостави демилитаризовану зону која у потпуности обухвата јужне сиријске покрајине Сувеиду, Деру и Кунеитру на исток од Голанске висоравни, чему се Сирија противи, захтевајући од израелских снага да се моментално повуку на положаје које су држали пре пада Асадовог режима.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху више пута је обећавао да ће бранити сиријску мањину Друза и Маријам верује да ће Израел пружити заједници већу заштиту него што ће сиријска влада.

Она каже да догађаји који су се одиграли у граду Сувеиди у лето 2025, где су Друзи већинско становништво - поткрепљују њен став.

У јулу су дуготрајне напетости између Друза и бедуинских племена експлодирале у смртоносне секташке сукобе.

Сиријска влада је послала безбедносне снаге, али су оптужене за напад и на борце Друза и на цивиле, што је навело израелску војску да интервенише ваздушним нападима за које тврде да им је циљ био да заштити Друзе.

Све у свему, у Сувеиди је погинуло више од 1.000 људи.

Маријам верује да јој „Сирија више није домовина“ и да делује као да је што сте Друз „довољан разлог да вас убију“.

Страх од напада џихадистичких екстремиста такође је једна од највећих брига ове заједнице, што је навело неке младе Друзе да донесу контроверзну одлуку да се пријаве у израелску војску после добијања држављанства.

Вођа локалног савета Маџдал Шамса Долан Абу Салех каже да је то питање како заштитити себе.

Патролирање Друза на ободима градова на Голанској висоравни, обучених у униформе и са оружјем, постао је уобичајен призор последњих месеци.

Израелска војска не објављује број сиријских Друза који служе у њеним редовима, нит број оних који су се пријавили.

Упркос томе, Хајел Абу Џабал верује да служење Друза у израелској војсци „не користи људима са Голана и њиховој борби“ и да Нетањаху „само жели да продуби поделе међу различитим сегментима сиријског друштва“.

Он и друге вође Друза остају при ставу да је „Голан арапски и сиријски“.

ББЦ је затражио од сиријске владе став о повећању броја захтева за израелско држављанство, о проблемима безбедности које помињу становници Голанске висоравни и питао да ли је покренула било какву комуникацију са њима.

До објаве текста није стигао одговор.

Више од годину дана од смрти сина, Лаит Абу Салех нам показује његову собу, у којој још увек виси потписани фудбалски дрес Кристијана Роналда.

Био је добар ђак и „живео је за то да се бави спортом“, каже он.

Чека да види да ли ће његов захтев за држављанством бити одобрен.

Каже да доживљава то држављанство као „питање личне слободе“.

„Ми припадамо земљи, а држављанство не мења земљу“, каже он.

„Потребан нам је идентитет. Живели смо деценијама не знајући да ли смо Сиријци или Израелци, а генерације рођене после окупације кажу: 'Не могу да живим ако нисам део израелске државе.'“

На растанку каже да је „за сваку мајку и оца, било да су Друзи, хришћани, муслимани или шта год“, најважније да „одгоје децу да живе, а не да умру“.

Додатно извештавање: Мухамед Ибрахим

• Ћелије, мине и тајни досијеи: ББЦ унутар просторија сиријских обавештајних служби
• Надам се да ц́е Асад платити, каже мајка тинејџера чија смрт је потпирила сиријску револуцију 2011.
• Башар ал-Асад: Од офталмолога у Лондону до ауторитарног председника Сирије
• Шта је Голанска висораван и шта Израел тамо ради
• Како се стране земље мешају у Сирији
• Уперили су нам пушке у главу: ББЦ тим привеле израелске снаге у јужној Сирији

(ББЦ Невс, 01.28.2026)