Otmenost propadanja (Nikad neobjavljeno: Priča o katakombi, Adeli i ljupkim lešinarima 4)

Adela je držala do sebe. Adela je prosila hranu od studenata jer je bila gladna i pošto bi pojela svoju redovnu porciju. U Adeli je bila oličena sva otmenost ovih ljudi koji propadaju, ali tako dugo propadaju da izgleda da nikad neće sasvim propasti. Uvek sam želeo da doznam i da čujem neku reč od nje, ali ona je govorila malo, koliko je osećala potrebnim. Zato o njoj nisam saznao ni podatak više od onog što sam saznao kada sam je prvi put video. Niko nije mogao