Specijalni sud: Selaković se izjasnio da nije kriv u slučaju Generalštab, naredno ročište 15. aprila
Početak današnjeg suđenja, inače prvo jednom ministru nakon petoktobarskih promena, izazvao je veliku pažnju medija i javnosti, a naredno ročište zakazano je za 15. april.
Po optužnom predlogu Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) oni se terete za zloupotrebu službenog položaja u vezi sa skidanjem statusa kulturnog dobra starog Generalštaba, a u prvom izjašnjavanju su negirali krivicu.
Po tom optužnom predlogu, čije glavne delove je tužilac danas pročitao, oni se sumnjiče i za falsifikovanje službenih isprava.
Tužilac je ostao pri navodima optužnog predloga, dok je Selaković rekao da se neće pozvati na imunitet.
Predsedavajući sudskog veća je rekao da će sud ipak uputiti dopis Vladi da se izjasni po tom pitanju i saopšti da li će Selakoviću imunitet biti ukinut ili uspostavljen.
Selaković je rekao i da se sa optužnim predlogom upoznao čitajući opozicione medije, a predsedavajući sudskog veća mu je uručio jedan primerak tog dokumenta.
U istom predmetu osumnjičeni su i direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Goran Vasić, direktor gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandar Ivanović i sekretarka Ministarstva kulture Slavica Jelača, za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.
Po optužnom predlogu oni su, po Selakovićevoj naredbi, kršeći proceduru, zaobišli stručnjake iz republičkog zavoda i Sektora Ministarstva kulture za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju, i vladi uputili Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgrade Generalštaba neistinite sadržine, nakon čega je usvojen specijalni zakon u Skupštini Srbije.
Po završetku ročišta, jedan od Selakovićevih pravnih zastupnika, advokat Vladimir Đukanović, rekao je novinarima ispred zgrade Specijalnog suda da je odbrana već danas "potpuno osporila optužni predlog".
On je kazao i da "nešto besmislenije od tog optužnog predloga do sada nije napisano".
"Imali ste i samo prilike da ga pročitate, ako je zloupotreba službenog položaja onda mora da bude da je neko imao korist, ili da je nekome načinjena šteta (...) ovde nema nikakve štete, a još manje da je neko pribavio korist", kazao je advokat.
Prema njegovim rečima, jedina šteta napravljena je Srbiji, jer je uništen posao koji je mogao da bude unosan za državu i da popravi odnose Srbije i SAD.
"Ono što je zastrašujuće je to što je 1.700 negativnih tekstova za sada izašlo o ovom postupku i jezivo je i to da neki mediji pre dobiju optužnicu nego mi advokati u procesu", rekao je on.
Izrazio je ubeđenje da će odbrana u aktuelnom sudskom postupku izaći kao pobednik.
Pre početka suđenja ispred zgrade suda u Ustaničkoj ulici okupili su se građani i studenti koji su optužene dočekali povicima "mafija" i "robija", " a jedan od advokata optuženih je u sudnici to okarakterisao kao pritisak na sud i negodovao zbog toga.
Studenti su, pre početka suđenja razvili i transparent na kojem je pisalo "svi smo mi svedoci", a skandirali su "uhapsite Oskara" istovremeno blokirajući deo kolovoza ispred suda.
Jedan od studenata je kazao da slučaj "Generalštab" nije lokalna vest i da se o njemu govori i van granica Srbije, te ocenio da je "Generalštab simbol naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i odnosa prema kulturnom nasleđu".
"Kada se zaštita takvog simbola ukine, to postaje signal o karakteru naše države. Prema optužnom predlogu odluka je doneta mimo zakona i zato je važno da se ovaj postupak ne odvija u tišini", rekao je on.
Prema njegovim rečima, studenti i građani nisu došli da presuđuju niti da vrše pritisak na sud već da svedoče jer znaju da odgovornost postoji samo kad postoji javnost.
S druge strane, advokat Đukanović smatra da je skup studenata bio pripremljen "politički", te da je njime neko pokušao da napravi proces poput onih iz 1946. po matrici tadašnje Udbe, odnosno OZNE", sa vređanjem političkih neistomišljenika.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), sem Selakovića, da je davao naloge, tereti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Gorana Vasića, direktora takvog gradskog zavoda Aleksandra Ivanovića i sekretarku Ministarstva kulture Slavicu Jelaču za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.
Kako se u optužnici tvrdi, kršeći proceduru zaobišli su stručnjake iz Republičkog zavoda i Sektora za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju, u Ministarstvu kulture, i vladi uputili lažni Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgrade Generalštaba, posle čega je usvojen specijalni zakon u Skupštini Srbije.
To omogućava da vlast sruši zgradu i da se na tom prostoru gradi luksuzni kompleks sa ogromnim kulama, kako je previđeno ugovorom koji su potpisali ministar građevinarstva Goran Vesić i kompanija Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, ali se ona povukla iz posla, "u ovom trenutku", zbog protesta u javnosti.
Selaković je po dobijanju optužnog predloga, kako deluje, iznosio unapred odbranu u javnosti, mada je rezervisana za sudnicu, napadajući TOK kao "blokadersku bandu" i prethodnu direktorku Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravku Đukanović, na skupštinskoj sednici o "Mrdićevim" zakonima.
Ona je, kao i direktorka takvog gradskog zavoda Olivera Vučković, podnela ostavku, navodeći da je to učinila zbog pritiska zato što je odbila da skine zaštitu sa Generalštaba nakon čega su brzo na njihova mesta imenovani Vasić i Ivanović.
Odbrani Selakovića, van sudnice, priključio se predsednik države Aleksandar Vučić tražeći od tužilaštva da protiv njega podigne optužnicu, "jedva čeka", navodeći da je on idejni tvorac rušenja Generalštaba, uz najavu da će pomilovati ostale okrivljene.
Advokat mu je član predsedništva Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, kao i u nizu politički osetljivih slučajeva, koji se zalaže za ukidanje TOK ili njegovo stavljanje pod kontrolu drugog tužilaštva, očito bližeg njegovom ukusu.
Od pokretanja postupka u slučajevima "Generalštab" i "Nadstrešnica" vlast je u kampanji protiv TOK, pred kojim su oni u toku, jer su njima obuhvaćeni ministri što bi moglo da vodi do najužeg političkog vrha i ugrozi mu opstanak.
Direktno nije mogla da potčini TOK kroz "Mrdićeve" zakone, kao Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, ali je vlast stvorila sebi mogućnost da mu prepolovi tužilački sastav i time praktično blokira rad.
(Beta, 04.02.2026)
