Ненадић (ТС): Алармантни подаци о перцепцији корупције у Србији, удар на ТОК довољно говори

Подаци су алармантни: у односу на остале земље Западног Балкана и бивше Југославије, Србија је најлошија, први пут иза Босне и Херцеговине, а у целој  Европи иза ње су само Белорусија, Турска и Русија, што је најлошији резултат у последње две деценије.

 

Удар на Тужилаштво за организовани кримнал (ТОК) јасно говорио о изостанку борбе против корупције, речено је данас приликом објављавања Индекса корупције Транспарентност Интернационала за прошлу годину.

"Тренд је изразито негативан, чак и кад би власт у овом тренутку одлучила да ради све оно што је од ње затражила Европска унија (ЕУ) и оно што ми предлажемо, перцепција корупције се вероватно не би у догледно време поправила", рекао је програмски директор Транспарентност Србија Немања Ненадић, наводећи да грађани препознају корупцију као главни проблем.

Он је оценио да је велики део јавности био изненађен покретњем поступака против актуелних министара пред Тужилаштвом за организовани криминал (ТОК), због дугогодишње пасивности, али оно што је уследило, на неки начин је оголело нефунцконалност у систему борбе против корупције.

"Могли смо да видимо, чак и кад се тужилаштво пробудило да постоје механизми да се његове активности сузбију, ускраћивањем подршке од стране извршних органа власти, затим медијском негативном кампањом, донети су закони којима је практично запрећено да ће се онемогућити његов рад", нагласио је Ненадић.

Према његовим речима, у регионалном саопштењу Транаспарентност Интернационала (ИТ) наводи се да слабе институције и назадовање демократије погодују корупцији и ограничавају простор за рад цивилног друштва.

{Имаге2}

Такође, према оцени ИТ, "у неколико земаља Западног Балкана, недовољно поступање правосуђа је једна од главних препрека успешној борби против  корупције, док и поред тога судије и тужиоци постају мета напада од  стране других ограна власти".

Као илустрација ове појаве, истакао је, за Србију се наводе дешавања у вези са ТОК, где се указује да се "након истраге наводних злоупотреба чланова владе, то тужилаштво суочава са све вец́им притиском, укључујуц́и владине кампање  блац́ења, ометање полицијске сарадње и законске промене које слабе његову способност да истражује организовани криминал и корупцију на  високом нивоу".

У том регионалном извештају указује се и на "нетранспарентно одлучивање у вези са вредним јавним и приватним инвестицијама, а као један од примера

наводи се случај 'Генералштаб', где је Влада Србије, без примене  компетитивних процедура потписала тајни уговор са страним инвеститором и  незаконито укинула заштиту споменика културе, како би на том месту био  изграђен луксузни хотел".

Говорећи о уговорима, Ненадић је нагласио да у стотинама њих нема ни елементарне траспарентности, а послови су уговорени "без јавног надментања и без обавештења где можемо да добијемо податке о томе колико је новаца укупно потрошено, а нема одговора ни на бројна друга питања".

"Па тако се не зна зашто је одлучено да се баш то финансира, како се дошло до тога да баш те фирме раде посао и зашто плаћамо толико колико плаћамо", објаснио је Ненадић, који је навео да се на сајту Транспареност Србија могу наћи детаљни резултати спроведеног истраживања о перцепцији корупције са објашњењима.