Preminuo čuveni borac za ljudska prava Džesi Džekson

Džesi Džekson, lider američke borbe za ljudska prava, preminuo je u 84. godini.

„Njegova nepokolebljiva posvećenost pravdi, jednakosti i ljudskim pravima pomogla je da se uzdrma i probudi globalni pokret za slobodu i dostojanstvo“, piše u saopštenju njegove porodice.

Uzrok smrti Džesija Džeksona još nije saopšten, ali je on u novembru prošle godine primljen u bolnicu zbog hronične bolesti.

Lekari su rekli da mu je dijagnostikovano degenerativno stanje zvano progresivna supranuklearna paraliza.

Džekson je 2017. objavio da mu je otkrivena Parkinsonova bolest, progresivni poremećaj koji pogađa mozak, nervni sistem i kontrolu mišića.

Nazvao je zdravstveno stanje „fizičkim izazovom“, ali je nastavio da se aktivno zalaže za ljudska prava.

Ko je bio Džesi Džekson?

Istaknuti borac za ljudska prava koji se dva puta kandidovao za predsednika ispred Demokratske stranke, 1984. i 1988. godine.

Ni u jednom pokušaju nije uspeo i da postane zvanični kandidat stranke za predsednika SAD.

Rođen 8. oktobra 1941. u Grinvilu, Južna Karolina, Džekson se uključio u politiku u ranom detinjstvu.

Došao je do izražaja 1960-ih kao lider na Konferenciji hrišćanskih lidera juga Martina Lutera Kinga.

Bio je prisutan kada je Martin Luter King ubijen u Memfisu, u Tenesiju, 1968. godine.

Pokrenuo je dve organizacije za socijalnu pravdu i aktivizam: Operaciju PUSH 1971. a 12 godina kasnije i Nacionalnu koaliciju Duga.

Svojevremeno je pregovarao sa nekadašnjim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem pregovarao o oslobađanju trojice zarobljenih američkih vojnika 1999. godine.

„Jednim okom gledam na razaranja u Jugoslaviji, a drugim na sudbinu ljudi na Kosovu... Bombardovanje srpske televizije jednako je bombardovanju BBC-ja ili CNN-a", rekao je Džesi Džekson krajem aprila 1999. godine, stojeći pored ruševina zgrade Radio-televizije Srbije u kojoj je mesec dana ranije ubijeno 16 ljudi.

Džekson je u Beograd stigao na čelu delegacije koja je, posle dva sastanka sa Miloševićem, izdejstvovala puštanje trojice američkih vojnika, Džejmsa Stouna, Endrua Ramireza i Stivena Gonzalesa.

Džekson je ostao aktivista i u kasnijim godinama, boreći se za ljudska prava obespravljenih grupa u Sjedinjenim Državama i inostranstvu.

Kao štićenik Martina Lutera Kinga Mlađeg, Džekson je izgradio karijeru radeći na političkom organizovanju i poboljšanju života Afroamerikanaca i postao je nacionalna snaga tokom dve kampanje za Belu kuću.

Dok su se drugi Afroamerikanci kandidovali za predsednika SAD, Džekson je bio prvi koji je postigao značajan uspeh na biračkim mestima.

Ipak, ni u jednom od dva pokušaja nije uspeo da pobedi unutar Demokratske stranke i postane zvanični kandidat na izborima.

To je otvorilo put potonjim kandidatima za predsednika iz afro-američke zajednice Baraku Obami i Kamali Haris.

Tokom karijere, Džekson je izgradio pokret koji je okupljao sve raznovrsnije stanovništvo Amerike, sa porukom koja je bila usredsređena na siromašne i radničke slojeve.

Njegov govor na Konvenciji Demokratske stranke 1988. godine, koji se završio porukom „Sačuvajte nadu“, odjeknuo je decenijama kasnije u sloganu „nada i promena“ Obamine uspešne predsedničke kampanje 2008. godine.

Posle predsedničkih kampanja, Džekson se pozicionirao kao viši zvaničnik unutar Demokratske stranke.

Međutim, Džeksonove kasnije godine obeležili su skandali, otkrića nevernosti u braku i finansijskih malverzacija u koje je bio umešan njegov sin i politički naslednik, Džesi Džekson Mlađi, koji je bio kongresmen iz Ilinoisa.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Deset malo poznatih činjenica o Martinu Luteru Kingu
• Marš na Vašington - Dan kada su Afroamerikanci „imali san“
• Da li je Martin Luter King predvideo svoju smrt
• Neredi koji su ,,ubili" disko muziku
• Smrt Džordža Flojda: Tri činjenice koje objašnjavaju bes u Americi
• Zašto su dela Hane Arent o totalitarizmu i danas aktuelna

(BBC News, 02.17.2026)