Живот са гојазношћу: Борба сваког четвртог становника Србије

На свака два или три месеца Вања Бурсаћ мора у болницу на двонедељно лечење.

Ова 36-годишња ди-џејка из Београда болује од гојазности, са којом се бори „цео живот&qуот;.

„Од детињства је било 'једи, једи, једи', као што нам баке увек причају, а ја вероватно нисам знала да кажем 'не'&qуот;, прича Вања у телефонском разговору из болнице за ББЦ на српском.

Први пут је отишла на лечење 2023. године, јер је схватила да „мора нешто да се предузме&qуот;, а „није имала снаге да се тиме позабави сама&qуот;.

Сада јој свакодневно раде медицинске анализе, мере килажу, строго контролишу унос калорија, а она хода најмање 10.000 корака, описује.

„То је најздравији начин да се изгуби килажа, под контолом лекара&qуот;, верује Вања.

Вањин пример није редак: чак 24 одсто људи у Србији је гојазно, а 57 одсто има повећан индекс телесне масе (БМИ), што је стање које претходни гојазности, према подацима Светске федерације за гојазност.

Више од 70 одсто смрти у Србији повезано је са прекомерном тежином и гојазношћу, а гојазност утиче на три од четири водећа узрока смртности у земљи, показују подаци.

Гојазност или прекомерна тежина могу да утичу на појаву срчаних обољења или инфаркта, дијабетеса типа 2, болести мишића и костију, чак и више врста рака, пише на сајту Светске здравствене организације (СЗО).

Таква стања и болести изазивају преурањену смрт или инвалидитет, додају.

Србија је 2022. усвојила Национални водич добре клиничке праксе за лечење гојазности, који садржи препоруке за дијагностику и лечење ове хроничне болести.

Подразумева правилну исхрану, повећање физичке активности, психолошку подршку, некад и уз терапију лековима или хируршко лечење.

Да ли је све у 'вољи и самоконтроли'?

Док пре више од две године није одлучила да потражи помоћ лекара, Вања је годинама покушавала сама да изгуби килограме.

„Ишла бих код нутриционисте, придржавала бих се неко време, имала бих неке резултате, али би они били занемарљиви и убрзо бих враћала килажу.

„Једноставно бих одустајала. Генерално одустајем од ствари, тај сам тип личности, ништа не дотерам до краја и верујем да сам због тога остала гојазна&qуот;, прича Бурсаћ.

Ова музичарка, како сама додаје, нема здравствена стања или болести због којих је постала гојазна или који би јој онемогућили да умањи килажу.

„Ја да смршам могу, посебно у болници имам много успеха у томе&qуот;, истиче.

• Мит о снази воље и зашто је неким људима теже да изгубе вишак килограма
• У свету има више гојазне него потхрањене деце: УНИЦЕФ
• За 10 месеци, са 216 на 91 килограма

Али, нису сви случајеви као њени, па не зависи увек све од одлучности и истрајности у мршављењу.

Док би многи кључ за губљење килограма видели у „снази воље&qуот; или „самоконтроли&qуот;, докторка Ким Бојд, директорка медицинског одељења међународне организације ВеигхтВатцхерс која се бави питањима гојазности, каже да су они „погрешни&qуот;.

„Деценијама се људима говори да треба мање да једу и више да се крећу и да ће тако ослабити, али гојазност је много сложенија&qуот;, испричала је она у јануару за ББЦ.

Број килограма зависи и од наших гена, а ту се готово сви разликујемо, напомиње Садаф Фаруки, ендокринолошкиња која води истраживање о генетској гојазности на Универзитету у Кембриџу.

Неки гени утичу на мождане путеве који регулишу осећај глади и ситости, као одговор на сигнале које желудац шаље мозгу, објашњава професорка.

„Промене у тим генима присутне су код гојазних људи, што значи да чешће осећају глад и да им је теже да буду сити после оброка&qуот;, закључује.

Болест(и)

Гојазност је 1948. уврштена на листу Међународне класификације болести Светске здравствене организације (СЗО), а организација је 1997. прогласила и глобалну епидемију гојазности.

Али, у неким земљама је препозната као болест и далеко касније – Асоцијација америчких лекара (АМА) је то учинила тек 2013.

Вања Бурсаћ нема дилему.

„Гојазност је болест - то сам прихватила и нисам имала проблем са собом у физичком смислу&qуот;, каже 36-годишњакиња.

Ова болест може да изазове и друге болести, од кардиоваскуларних, болести мишића и костију, до малигних обољења.

Код гојазних мушкараца често се јавља рак простате, ректума и органа за варење, а код жена рак материце, дојке и жучне кесе, наводи се на сајту британског Националног здравственог института.

Бурсаћ је, како каже, досад „успела да избегне друге болести које би је додатно ограничавале&qуот;.

Али, чак и када се због мањих здравствених проблема обрати лекарима, углавном добија препоруке да смањи килажу.

„Смршај, па нећеш имати проблем'&qуот;, то је углавном прва реакција лекара, прича Вања.

„Кад се појавите код било ког лекара, од ортопеда до гинеколога, апсолутно сваку болест везују за гојазност, иако некад исте проблеме имају и мршави људи.

„Постоје, наравно, и ствари које јесу повезане са тим, попут проблема са кичмом или желуцем&qуот;, додаје.

• Аларм: Више од 50 одсто одраслих у свету до 2050. биће гојазно или прекомерне тежине
• Да ли је гојазност погрешно медицински дефинисана
• Како ваша породица обликује изглед вашег тела

Психологија гојазности

Иако се гојазни људи често суочавају са ограничењима у свакодневици, попут отежаног кретања, Вања досад није имала већих препрека.

„Живим врло активан живот, доста пешачим, бавим се диџејингом, па за то нисам најбољи пример&qуот;, описује.

У каријери је, ипак, њен изглед умео да буде отежавајућа околност.

„Ако неко жели да унајми диџеја, углавном неће хтети неког гојазног, већ, на пример, неку згоднију девојку, макар у тим стандардним оквирима визуелног идентитета.

„Иако немам доказ за то, могуће је да су ме на неким разговорима за послове генерално одбијали због гојазности, јер се гојазни људи перципирају као они који не раде на себи, који су лењи, па су можда веровали да због тога нећу бити добар радник&qуот;, објашњава Бурсаћ.

Гојазност је сада „део њене личности&qуот;, нешто са чиме се поистоветила.

„Чак ми много људи говори да 'то нећу бити ја када смршам', иако се не слажем са њима – бићу иста особа у глави, али тело ми неће бити исто&qуот;, додаје Вања.

Међу здравствене ризике које носи гојазност спадају и претње по ментално здравље, наводи се на сајту британског Националног здравственог института.

Вања сматра да већина гојазних које познаје лошије подносе гојазност од ње, али напомиње да је и она наишла на психолошке изазове.

„Када сам почела да се лечим од гојазности, код мене јавио 'лоосер'с гуилт' - када изгубиш килажу, онда имаш грижу савести што себи ниси пре помогао, а могао си&qуот;, прича Бурсаћ.

Сусреће се често и са негативним коментарима, посебно на друштвеним мрежама, због физичког изгледа, али каже да је „не дотичу много&qуот;.

„Увек сам размишљала да моја килажа не треба да дотиче некога, осим ако ми је партнер или неко близак ко се брине за моје здравље&qуот;, додаје.

Вања испред себе има јасан циљ – жели да изгуби 40 килограма у наредних шест месеци.

„Мораћу да се придржавам дијете коју ми је преписала дијететичарка, да дуже ходам, то ми је сада примарна физичка активност, а онда да постепено уведем тренинге и да будем доследна&qуот;, каже.

Бурсаћ је на клиничко лечење први пут отишла са 33.

Верује да је ово „последњи воз&qуот;.

„Неки кажу да није и да ће бити још прилике, неки мисле да је тај воз већ прошао, али ја мислим да је ово то - последња прилика&qуот;, закључује Вања.

Дебела си - мршава си: Како да избегнемо увреде кад причамо о туђем изгледу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Операције смањења желуца: Турски хирург саветовао пацијенткињу да „једе и само једе&qуот;
• Како је лек за мршављење лансирао данску компанију у светски врх
• „Килажа се мења, али зли људи остају зли&qуот;: Бивша тенисерка Јелена Докић на мети увреда због килограма
• Жене које се боре против „дебелофобије“
• Да ли је вишак килограма ствар избора

(ББЦ Невс, 03.04.2026)