Tramp traži 'bezuslovnu predaju' Irana, Bejrut ponovo pod izraelskim napadima

Neće biti prekida rata na Bliskom Istoku i dogovora sa Iranom, osim u slučaju „bezuslovne predaje" vlasti u Teheranu, tvrdi američki predsednik Donald Tramp.

Posle toga i „izbora sjajnog i prihvatljivog lidera", Amerika će sa saveznicima raditi na tome da vrati Iran „sa ivice uništenja" i učini ga ekonomski „većim, boljim i snažnijim nego bilo kada ranije", dodao je Tramp u objavi u petak na društvenoj platformi Istina.

Istovremeno, Izrael je započeo 15. talas raketnih napada na Iran, saopštila je izraelska vojska 6. marta.

Istog dana, pod novim raketnim udarima našao se i Liban, posebno prestonica Bejrut.

Na snimcima agencije Frans pres (AFP) iz južnih predgrađa Bejruta vide se uništene zgrade i izgorela vozila posle žestokog izraelskog bombardovanja, dok su stotine hiljada ljudi u potrazi za skloništem.

„Neke zemlje" već pokušavaju da posreduju u pregovorima između zaraćenih strana, ali bi ti napori trebalo da se usmere prema „onima koji su potcenili iranski narod i započeli sukob", kazao je iranski predsednik Masud Pezeškijan.

„Budimo jasni: posvećeni smo trajnom miru u regionu, ali ne oklevamo u odbrani dostojanstva i suvereniteta naše nacije", tvrdi on.

Rat, koji sada ulazi u sedmi dan, uvukao je globalne sile, poremetio svetski energetski i transportni sektor i doneo haos čak i u obično mirna područja nestabilnog regiona.

Snažne eksplozije su u petak ujutru parale nebo iznad iranske prestonice Teherana, dok je Izrael saopštio da napada „režimsku infrastrukturu“ u gradu.

Pokrivenost internetom je oko jedan odsto, prema podacima grupe za praćenje Netbloks.

U Teheranu je rat ispraznio obično zakrčene ulice, ali su stanovnici rekli AFP-u da snage bezbednosti čvrsto kontrolišu stanovništvo.

„Moćna Islamska revolucionarna garda zatvorila je skoro svaku veću ulicu i rasporedila naoružane pripadnike kako bi zastrašila ljude“, rekao je 30-godišnji stanovnik Teherana za AFP.

„Narod je pravi neprijatelj u njihovim očima, a ne Amerikanci.

„Njihovi ekstremisti kažu da je potrebno da se prvo obračunaju sa neprijateljem kod kuće“, dodao je.

Napadi na Teheran u petak ujutru usledili su posle upozorenja Izraela i SAD da pojačavaju kampanju, pokrenutu 28. februara ubistvom vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

„Sada prelazimo na sledeću fazu operacije“, rekao je načelnik izraelske vojske, general-potpukovnik Ejal Zamir u televizijskoj izjavi.

„Pred nama su dodatna iznenađenja koja ne nameravam da otkrijem“, dodao je.

Predsednik Donald Tramp rekao je da bi bilo „gubljenje vremena“ slati kopnene trupe u Iran, ali je insistirao da će „morati da učestvuje“ u izboru sledećeg iranskog lidera.

Prema iranskom Ministarstvu zdravlja, u napadima SAD i Izraela na zemlju poginulo je 926 ljudi, broj koji ni BBC, ni zapadne novinske agencije ne mogu nezavisno da potvrde.

Iran je od početka rata raketama i dronovima gađao Izrael i zemlje Persijskog zaliva. U Izraelu je, prema rečima službi za hitne intervencije, poginulo najmanje 10 ljudi.

Američka vojska je prijavila smrt šest svojih pripadnika od početka rata u subotu.

'Poniženi smo'

U sukob je uvučen i Liban, pošto je ekstremistička grupa grupa Hezbolah lansirala rakete u znak podrške svom podržavaocu Iranu.

Izrael je tokom noći napao nekoliko gradova na jugu zemlje, kao i predgrađa Bejruta, koja se smatraju uporištem Hezbolaha i domom između od 600.000 do 800.000 ljudi.

Dopisnici AFP-a na terenu videli su scene panike i, dok su stanovnici masovno bežali posle izraelskog naređenja da se odmah evakuišu ako žele da spasu svoje živote.

Stotine porodica motalo se po plaži u Bejrutu.

„Pobegli smo iz predgrađa, bili smo poniženi“, rekao je jedan čovek za AFP, odbijajući da se predstavi.

„Spavaćemo večeras na putu i samo Bog zna šta će nam se desiti.“

Libanski premijer Navaf Salam upozorio je da se zbog raseljavanja „preti humanitarna katastrofa“, rekavši da bi posledice mogle biti „neviđene“.

Izraelski vojni komandant Zamir naredio je trupama da prošire područje pod kontrolom njegove vojske na jugu Libana, čije je Ministarstvo zdravlja saopštilo da je 217 ljudi poginulo u napadima, a više od 700 ranjeno.

Iran je takođe nastavio sa napadima na Izrael, uglavnom šaljući rakate ka Tel Avivu, kao i gradovima na severu zemlje.

Novinari AFP-a u Tel Avivu izvestili su da su čuli nekoliko eksplozija iznad grada.

Pogledajte video: Dron pogodio aerodrom u Azerbejdžanu

Nestabilnost na sve strane

Rat nije poštedeo bogate zemlje Zaliva, koje su ranije smatrane turističkom destinacijom i retkim sigurnim utočištem na Bliskom istoku.

Katar je presreo napad dronom na američku vazduhoplovnu bazu na sopstvenoj teritoriji, dok je Saudijska Arabija oborila tri drona istočno od svoje prestonice Rijada.

Trinaest ljudi, od kojih je sedam civila, ubijeno je u zemljama Zaliva od početka rata, među kojima i jedanaestogodišnja devojčica u Kuvajtu.

Sukob se proširio čak do obale Šri Lanke, gde je američka podmornica torpedovala iransku fregatu, i Azerbejdžana, koji je pretio odmazdom pošto je dron pogodio aerodrom.

Vlade raznih zemalja su se angažovale da vrate turiste iz pogođenog regiona borbama, a vazdušni saobraćaj je ozbiljno ograničen, jer rakete i dronovi dominiraju nebom iznad Bliskog istoka.

Rat je takođe pogodio globalna tržišta i doveo do skoka cena sirove nafte za oko petinu u nedelji od izbijanja borbi, gotovo potpuno zaustavivši pomorski saobraćaj u Ormuskom moreuzu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Taktika u Iranu liči na Kosovo 1999': Bivši savetnik Donalda Ramsfelda za BBC
• Je li američko-izraelski rat sa Iranom legalan
• Kako rat na Bliskom istoku utiče na mene i na živote ljudi u Srbiji

(BBC News, 03.06.2026)