Španija zatvorila vazdušni prostor za američke avione, Tramp preti zauzimanjem ostrva Karg

Američko-izraelski rat protiv Irana ušao je u drugi mesec, za sada bez izgleda da bi mogao uskoro da bude okončan.

Zaraćene strane razmenjuju pretnje, a situaciju dodatno usložnjava uključivanje jemenske pobunjeničke grupe Huti u rat na strani Irana.

Španija je u ponedeljak zatvorila vazdušni prostor za američke avione koji učestvuju u ratu u Iranu.

„Nećemo odobriti korišćenje Moron i Rota [vojnih baza] za bilo kakve radnje vezane za rat u Iranu“, rekla je ministarka odbrane Margarita Robles, dodajući da je Španija „to jasno stavila do znanja američkoj vladi od samog početka“.

Ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares izjavio je da je cilj odluke bio da se „ne učini ništa što bi moglo da podstakne eskalaciju u ovom ratu“.

Američki predsednik Donald Tramp, međutim, izneo je novu pretnju Iranu.

„Mogli bismo da preuzmemo kontrolu nad iranskom naftom, to bih najviše voleo“ i eventualno zauzmemo njihovo ostrvo Karg, gde je glavni naftni terminal, izjavio je za Fajnešel tajms.

Ali je rekao i da bi dogovor o prekidu vatre mogao da bude postignut vrlo brzo.

U slučaju da Amerikanci zauzmu ostrvce Karg to bi ne bi samo zaustavilo izvoz nafte iz Irana, već bi moglo da pruži i mogućnost napada na iransko kopno.

Zauzimanje ostrva bi efikasno prekinulo glavni izvor prihoda za Iranski revolucionarni gardijski korpus (IRGC), što bi uticalo na njegovu sposobnost da vodi rat, kaže bezbednosni analitičar Majki Kejza BBC.

Iz Teherana uzvraćaju da će gađati kuće američkih i izraelskih komandanata i političkih zvaničnika u regionu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da iransko postrojenje za proizvodnju teške vode u Kondabu, posle izraelskih napada, više nije u funkciji.

U ponedeljak je pogođena i rafinerija nafte u Haifi, u Izraelu, a vatrogasne brigade su na licu mesta pokušale da ugase požar.

O navodnim mirovnim pregovorima postoje oprečne informacije.

Američki zvaničnici, počev od Trampa, tvrde da se oni vode, dok Teheran opovrgava.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da SAD čekaju odgovor na predloženi mirovni plan od 15 tačaka, ali da će do tada nastaviti operacije.

Rat se „neće produžiti", a Amerika može da postigne ciljeve „bez korišćenja kopnenih snaga", rekao je Rubio 20. marta posle sastanka sa predstavnicima zemalja G7, grupe najmoćnijih zemalja sveta.

• Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo
• Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg
• Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik

Mnogo pre nego što je postao predsednik SAD, Donald Tramp je imao iransko ostrvo Karg na nišanu.

Evo kratkog pregleda šta je govorio ranije o iranskom ostrvcetu:

1988: „Uradio bih mnogo na ostrvu Karg“, rekao je u intervjuu londonski Gardijan. „Ušao bih i osvojio ga. Iran ne može ni da pobedi Irak, a ipak pritiskaju Sjedinjene Države. Bilo bi dobro za svet da im se suprotstavi.“

13. mart 2026: U intervjuu za Foks njuz radio, Trampa su pitali o njegovim komentarima iz 1988. Rekao je da osvajanje ostrva „nije visoko na listi“. Nastavio je, rekavši da može da promeni mišljenje „za nekoliko sekundi“. „Recimo da ću to uraditi, ili recimo da neću to uraditi. Šta da vam kažem?“.

Istog dana, Tramp je na njegovoj mreži Istina (Truth Social) napisao da je rukovodio bombardovanjima koja su „potpuno uništila“ vojne mete „iranski krunski dragulj, ostrvo Karg“.

Napisao je i da je „odlučio da NE uništi naftnu infrastrukturu na ostrvu“, ali da će ponovo razmotriti ovu odluku ako Iran nastavi da blokira Ormuski moreuz.

30. mart 2026: U intervjuu za Fajnenšel tajms, Tramp je rekao da SAD „imaju mnogo opcija“ u vezi sa ostrvom.

„Da budem iskren sa vama, najviše bih voleo da uzmem iransku naftu, ali neki glupi ljudi u SAD kažu: 'Zašto to radite?' Ali to su glupi ljudi“, rekao je.

Tramp je sugerisao da bi taj potez mogao da znači zauzimanje ostrva Karg.

„Možda ćemo uzeti ostrvo Harg, možda nećemo. Imamo mnogo opcija“, rekao je Tramp za Fajnenšel tajms.

„To bi značilo da moramo da budemo tamo [na ostrvu Karg] neko vreme.“

Upitan o iranskoj odbrani tog ostrva, Tramp je odgovorio: „Ne mislim da imaju bilo kakvu odbranu, mislim da bismo vrlo lako mogli da ga uzmemo".

Pogledajte video o ostrcvetu Karg

Njegovi komentari usledili su kada je dodatnih 3.500 američkih vojnika stiglo na Bliski istok, što povećava strahove od dalje eskalacije sukoba.

Tramp je izneo tvrdnju i da indirektni razgovori SAD i Irana, uz posredništvo pakistanskih „emisara“, dobro napreduju, ali je odbio da komentariše da li bi uskoro mogao biti postignut sporazum o prekidu vatre.

„Sporazum bi mogao biti postignut prilično brzo“, rekao je.

Niko iz Irana do sada nije potvrdio da se dijalog zaista vodi, već tvrde da nikakvog razgovora Teherana i Vašingtona nema.

Tramp je 26. marta zapretio da će SAD postati „najgora noćna mora Iranu ako ne prestane na mir".

Ali, samo nekoliko sati kasnije je rekao da odlaže planove za početak uništavanja iranskih energetskih postrojenja za još 10 dana, tvrdeći da razgovori sa Teheranom „teku veoma dobro“.

To znači da je sada rok 6. april.

Tramp je prethodno izneo tvrdnju da su iranska mornarica i avijacija „potpuno" zbrisani, a da je u američkim napadima je uništeno „gotovo 90 odsto" iranskih lansera raketa i „verovatno više od 90 odsto" projektila koje imaju.

U slučaju da Teheran ne pristane na uslove primirja, Amerika će „nastaviti da ih raznosi bez zadrške i pauze", poručio je ranije.

Pogledajte: 'Nema pregovora' - izjava iranskog ministra spoljnih poslova Arakčija

'Tramp razmatra da uzme uranijum iz Irana' - mediji

Tramp razmatra vojnu operaciju sa ciljem vađenja 450 kilograma uranijuma iz Irana, izveštava Volstrit džornal.

Tramp još nije doneo odluku, ali „ostaje generalno otvoren za tu ideju, prema rečima zvaničnika, jer bi to moglo da pomogne u ostvarivanju njegovog glavnog cilja da spreči Iran da napravi nuklearno oružje“.

U junu prošle godine, Amerika je upotrebila moćne bombe da gađa iranska nuklearna postrojenja zakopana ispod planina.

Tramp je tada izjavio da je „uništen nuklearni potencijal" Teherana.

Njujork tajms izveštava da bi američki vojnici raspoređeni u regionu „mogli da budu poslati u misiju usmerenu na visoko obogaćeni uranijum Irana u nuklearnom postrojenju Isfahan“, ali da bi mogli da dobiju zadatak da zazumu ostrvo Karg ili da pomognu u odblokiranju Ormuskog moreuza.

Njujork tajms je ranije ovog meseca izvestio da Tramp „jasno razmatra“ operaciju „zaplene i uništavanja nuklearnog materijala... za koji se veruje da je uglavnom skladišten duboko ispod planine u Isfahanu“.

Oba izvora ističu da bi operacija bila komplikovana i visoko rizična.

• Šta je ostalo od iranskog nuklearnog programa i da li je zaista pretnja
• Američki napad na Iran: Šta pokazuju satelitski snimci
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael

Mirovni uslovi Vašingtona i Teherana

Amerika je preko posrednika Pakistana, dostavila Teheranu mirovni plan od 15 tačaka, prema kojem bi Iran, između ostalog, trebalo da demontira nuklearna postrojenja, a zauzvrat bi mu bile ukinute sankcija.

Tokom 12-dnevnog sukoba Izraela i Amerike protiv Irana u junu 2025, američke snage su gađale iranska nuklearna postrojenja moćnim bombama.

Tramp je tada tvrdio da je iranski nuklearni potencijal „uništen".

Izrael i Amerika uporno tvrde da Iran godinama nastoji da napravi nuklearno oružje i da stoga predstavlja pretnju, a iz Irana su odlučno uzvraćali da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski.

Mediji su preneli neke od tačaka američkog predloga:

• Civilna nuklearna saradnja
• Smanjenje iranskog nuklearnog programa, što bi nadzirala Međunarodna agencija za atomsku energiju
• Iran da se obaveže da će ograničiti broj raketa i njihovog dometa
• Slobodan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz
• Predaja obogaćenog uranijuma Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju
• Prestanak finansiranja Hamasa, Hezbolaha i Huta
• Ukidanje međunarodnih sankcija Iranu

Iran je odbacio ovaj predlog, nazivajući ga „maksimalističkim" i „nerealnim".

Umesto toga, Teheran je izneo svoje zahteve, koje je prenela državna televizija:

• potpuna obustava neprijateljske „agresije i ubijanja"
• utvrđivanje jasnih mehanizama za sprečavanje novog rata protiv Irana
• garancije da će Iranu biti isplaćena jasno definisana ratna odšteta
• obustavljanje svih ratova na svim frontovima širom Bliskog istoka
• međunarodno priznanje i garancije da će Iran imati pravo suvereniteta u Ormuskom moreuzu

• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
• Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci
• 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti

Izrael tvrdi da je ubio još jednog visokog iranskog komandira

Izrael je 26. marta objavio da je ubio iranskog mornaričkog komandanta Alija Rezu Tangsirija, koji je nadgledao blokadu Ormuskog moreuza, vitalnog pomorskog puta za prevoz nafte i tečnog gasa, koji potpuno kontroliše Iran.

„Ubistvo Tangsirija je još jedan je primer saradnje Izraela i Amerike", smatra izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Iran još nije komentarisao izraelske tvrdnje o Tangsiriju.

Ako se ova informacija ispostavi kao tačna to će biti još jedan u nizu visokopozicioniranih iranskih zvaničnika koji je ubijen od početka američko-izraelskih napada na Iran.

Prvog dana napada, 28. februara, u američko-izraelskom napadu ubijen je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei.

Još jedan težak udarac za Iran bilo je ubistvo Alija Laridžanija, jednog od najiskusnijih i najuticajnijih kreatora politike Teherana.

Potom je potvrđeno da su ubijeni i ministar obaveštajnih poslova Ismail Hatib, kao i ministar odbrane Aziz Nasirzade.

Uprkos svim ovim gubicima u vrhu rukovodstva, Iran i dalje pruža jak otpor Americi i Izraelu, napada zemlje u Perijskom zalivu u kojima Amerika ima vojne baze i koje su američki saveznici, a i uspešno blokira Ormuski moreuz.

Ormuski moreuz i cena nafte

Kroz Ormuski moreuz, uski morski kanal širine 33 kilometra, prolazi oko 20 odsto svetske nafte za izvoz, ali je transport onemogućen usled rata i zatvaranja tog važnog morskog puta.

Iran bi mogao da odluči da naplaćuje prolaz ovim morskim putem, ali to bi bilo „neprihvatljivo" i „razljutilo" bi ceo svet, tvrdi američki državni sekretar Marko Rubio.

Zemlje koje bi mogle da budu najpogođenije takvom odlukom Teherana „trebalo bi da urade nešto", smatra on.

Slaba, gotovo nikakva prohodnost Ormuskog moreuza utiče na cene nafte širom sveta i utiče na privrede zemalja.

Ako dostigne 150 dolara po barelu, to će izazvati globalnu recesiju, rekao je prethodno Lari Fink, šef američkog finansijskog giganta Blekrok, za BBC.

Ako cene nafte ostanu visoke, to će imati „duboke implikacije“ po svetsku privredu, dodao je.

Blekrok je finansijski kolos, koji kontroliše imovinu vrednu 14 biliona dolara i jedan je od najvećih investitora u mnoge od najvećih svetskih kompanija.

Prethodno je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je da bi rat na Bliskom istoku mogao bi da izazove energetsku krizu goru od one iz 1970-ih i uporedivu sa početnim uticajima ruske invazije na Ukrajinu 2022.

„Mnogi od nas se sećaju dve uzastopne krize u snabdevanju naftom 1970-ih... u to vreme, u svakoj od kriza, svet je gubio oko pet miliona barela dnevno, obe zajedno, 10 miliona barela dnevno“, rekao je Birol.

„Do danas smo gubili 11 miliona barela dnevno, dakle više nego dva velika naftna šoka zajedno.“

Nijedna zemlja, nastavio je, „neće biti imuna“ na posledice krize na snabdevanje energentima, upozorio je.

• Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju
• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu

Pitanje slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz istaknuto je u planu od 15 tačaka za okončanje rata koji je Bela kuća poslala Iranu preko Pakistana.

Ali dok ne bude postignut dogovor, što se sada čini prilično daleko, Iran jasno stavlja do znanja da će nastaviti strogu kontrolu Ormuskog moreuza.

Iranski Savet odbrane saopštio je ranije da je „jedini način da zemlje koje nisu neprijateljske“ prođu kroz Ormuski moreuz „koordinacija sa Iranom“.

„Svaki pokušaj neprijatelja da napadne iranske obale ili ostrva“ dovešće do toga da „svi pristupni putevi“ u Zalivu i priobalnim područjima budu „minirani raznim vrstama pomorskih mina, među kojima i plutajuće mine koje mogu da se postave sa obale“, saopštili su iz Saveta.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana
• Jesu li Trampove neizgovorene reči uticale na cenu nafte
• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope
• 'Dubai nije izgrađen za rat': Kako sukob na Bliskom istoku utiče na 'poslovnu oazu' Emirata
• Kako rat na Bliskom istoku utiče na mene i na živote ljudi u Srbiji

(BBC News, 03.30.2026)