Старовић: Процес приступања ЕУ главни оквир за унутрашње реформе у Србији

Министар Србије за европске интеграције Немања Старовић поручио је данас у Будимпешти да проширење Европске уније представља кључни тест веродостојности стратешких опредељења Уније, истичући да је регион Западног Балкана већ дубоко интегрисан у европски економски простор, али да политичка интеграција још није завршена.Старовић је говорио на десетом годишњем Балкан форуму у Будимпешти, који се од 9. до 11. марта одржава у главном граду Мађарске, где је учествовао на панелу „Од речи до дела: проширење и Западни Балкан“, заједно са мађарским министром за послове Европске уније Јаношем Боком, заменицом министра за Европу и спољне послове Албаније Меги Фино и главним преговарачем Црне Горе са Европском унијом Предрагом Зеновићем, пренела је Влада Србије на свом сајту.

Министар је указао на то да је Западни Балкан географски окружен државама чланицама ЕУ и да су економије региона већ снажно повезане са европским тржиштем а како је рекао, у случају Србије готово две трећине трговине одвија се са ЕУ, која је уједно и највећи инвеститор у српску привреду.

Он је рекао да су реформе у Србији стварне и континуиране и да процес приступања ЕУ представља главни оквир за унутрашње промене у земљи – од реформе правосуђа и јачања институција до унапређења пословног окружења и усклађивања економских политика са европским прописима и стандардима.

Наводећи конкрентне кораке који би показали већу посвећеност проширењу Старовић је поменуо постепену интеграцију овог региона у Јединствено европско тржиште као и иницијативу Европске комисије да започне преговоре о иницијативи „Роминг као код куће“, односно о проширењу режима роминга Европске уније на Западни Балкан.

Он је рекао да за грађане региона поред нижих трошкова комуникације то представља и снажан симбол стварне интеграције.

Старовић је указао и на значај потенцијалног укључивања региона у шенгенски простор, наводећи да Западни Балкан данас на одређени начин функционише као унутрашња спољашња граница ЕУ, јер је географски унутар европског простора, али и даље одвојен границама које успоравају трговину и кретање људи.

Према његовим речима, неке државе чланице, међу којима је и Мађарска, често наглашавају да проширење није терет, већ прилика за Европску унију, јер Западни Балкан представља растућа тржишта, важне транспортне и енергетске коридоре, као и значајан људски капитал.

Старовић је нагласио да Западни Балкан припада Европској унији – историјски, економски и политички и да питање сада није да ли ће се проширење догодити, већ да ли ће Европа искористити стратешки тренутак да се оно догоди пре, а не касније.

(Бета, 10.03.2026)