Beogradske šume pod pritiskom klime i štetočina – kako sačuvati zelena pluća grada
RTS pre 23 dana
Sve više osušenih stabala u beogradskim šumama, posebno na Avali, posledica je kombinacije klimatskih promena, patogena i insekata. Gošće Beogradske hronike, Adiba Džudović iz „Srbijašuma“ i dr Milka Glavendekić profesorka Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. poručuju da stanje nije alarmantno, ali da zahteva sistemske mere i dugoročnu brigu.
Beograd, sa 14 šumskih celina koje se prostiru na više od 14.000 hektara, ima relativno mali udeo zelenih površina – tek oko 10 odsto. Upravo zato, svaka promena u šumskim ekosistemima izaziva pažnju javnosti. Kako objašnjava Adiba Džudović iz „Srbijašuma“, nedavna seča suvih stabala na Avali nije razlog za uzbunu, već pre svega mera bezbednosti. „Stanje nije alarmantno. Na nekih nešto više od 20 hektara na Avali došlo je do sušenja kako pojedinačnih stabala, što
