Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana

Američki predsednik Donald Tramp izgleda sve više zainteresovan za pronalaženje izlaza iz rata sa Iranom, ili kako ga naziva - „stišavanjem“ rata koji je on počeo 28. februara.

Ali njegova izlazna strategija je nejasna.

Trampove pomešane poruke sugerišu da je i dalje neodlučan šta bi bilo bolje preduzeti - pojačavanje sukoba u pokušaju da ga što pre okonča ili da insistira na postizanju dogovora sa Teheranom.

Tramp je 24. marta signalizirao da bi SAD mogle da primene obe strategije istovremeno.

Nekoliko sati od njegove izjave, vojna komanda je naredila slanje kopnenih snaga u Iran, a američki pregovarači su Teheranu poslali novi mirovni plan od 15 tačaka.

Bela kuća je pozivala Iran da prihvati sporazum, preteći da će udariti zemlju jače nego ikad ako to ne učini, podstičući dalju zabunu oko Trampovih namera.

„Predsednik Tramp ne blefira i spreman je da 'oslobodi' pakao“, rekla je novinarima Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće.

„Iran ne bi trebalo ponovo da pogreši u procenama.“

Iran je odgovorio odbacivanjem mirovnog predloga, što je izazvalo pitanja jesu li dve zemlje zaista vodile ozbiljne diplomatske pregovore.

Zapanjujući razvoj događaja tipičan je za Trampov pristup ratu koji je zahvatio Bliski istok, potresao globalnu ekonomiju, dobio 'ne' od mnogih saveznika i otvorio razdor među različitim frakcijama Republikanske stranke.

Zvaničnici Bele kuće ponavljaju tvrdnje da je Amerika ta koja diktira tok događaja na Bliskom istoku, odnosno u sukobu sa Iranom.

Međutim, iransko odbacivanje mirovnog plana podvuklo je činjenicu da Tramp ne može u potpunosti da kontroliše pravac sukoba.

Kako rat eskalira, unutar američke administracije raste zabrinutost da Tramp nema konkretan plan za ono što sledi, prema rečima bivših američkih zvaničnika i spoljnih saveznika bliskih Beloj kući, od kojih su neki govorili pod uslovom anonimnosti.

„Veoma su zabrinuti jer je jasno da Tramp nije razmislio o svemu ovome“, rekao je bivši visoki zvaničnik administracije koji je služio pod Trampom u njegovom prvom mandatu, a koji je tražio da ne bude imenovan.

Pored Trampovih širih ratnih ciljeva, otvoreno je pitanje kako SAD mogu da obezbede Ormuski moreuz, kroz koji prolazi približno 20 procenata svetskog izvoza nafte i gasa.

Blizu mesec dana od početka rata, SAD još nemaju odgovor kako da zaustave iranske napade na trgovačke brodove u tom plovnom putu koji su doveli do skoka cena nafte.

Svi Trampovi pozivi saveznicima iz NATO-a i drugima da pomognu nisu uslišeni.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Šta je predložio Vašington, a šta Teheran?

Amerika je preko posrednika Pakistana, dostavila Teheranu mirovni plan od 15 tačaka, prema kojem bi Iran, između ostalog, trebalo da demontira nuklearna postrojenja, a zauzvrat bi mu bile ukinute sankcija.

Tokom 12-dnevnog sukoba Izraela i Amerike protiv Irana u junu 2025, američke snage su gađale iranska nuklearna postrojenja moćnim bombama.

Tramp je tada tvrdio da je iranski nuklearni potencijal „uništen".

Izrael i Amerika uporno tvrde da Iran godinama nastoji da napravi nuklearno oružje i da stoga predstavlja pretnju, a iz Irana su odlučno uzvraćali da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski.

Mediji su preneli neke od tačaka američkog predloga:

• Civilna nuklearna saradnja
• Smanjenje iranskog nuklearnog programa, što bi nadzirala Međunarodna agencija za atomsku energiju
• Iran da se obaveže da će ograničiti broj raketa i njihovog dometa
• Slobodan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz
• Predaja obogaćenog uranijuma Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju
• Prestanak finansiranja Hamasa, Hezbolaha i Huta
• Ukidanje međunarodnih sankcija Iranu

Iran je odbacio ovaj predlog, nazivajući ga „maksimalističkim" i „nerealnim".

Umesto toga, Teheran je izneo svoje zahteve, koje je prenela državna televizija:

• potpuna obustava neprijateljske „agresije i ubijanja"
• utvrđivanje jasnih mehanizama za sprečavanje novog rata protiv Irana
• garancije da će Iranu biti isplaćena jasno definisana ratna odšteta
• obustavljanje svih ratova na svim frontovima širom Bliskog istoka
• međunarodno priznanje i garancije da će Iran imati pravo suvereniteta u Ormuskom moreuzu

Pogledajte odgovor Irana na predlog SAD o kraju rata

„Trampov problem je Ormuski moreuz.

„Ako ga ostavi u iranskim rukama, biće mu teško da proglasi pobedu“, kaže Stiven Hedli, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost nekadašnjeg predsednika Džordža V. Buša.

Trampov propust da se „konsultuje sa drugim zemljama jedan je od razloga zašto administracija ima toliko problema da pridobije saveznike da pomognu“, dodao je.

Neizvesnost u Vašingtonu oko sledeće faze rata pojačana je 25. marta kada su se pojavili novi detalji o predloženom mirovnom planu administracije.

Majk Džonson, predsedavajući Predstavničkog doma - donjeg doma Kongresa - ponovio je uverenost Bele kuće kada je novinarima na Kapitol Hilu rekao da misli da SAD „završavaju“ vojnu operaciju.

„I mislim da će to biti urađeno u kratkom roku.“

Međutim, neki od njegovih kolega republikanaca počeli su javno da dižu uzbunu zbog vesti da je Tramp naredio slanje više od 1.000 padobranaca u Iran.

Kongresmenka Nensi Mejs iz Južne Karoline kritikovala je raspoređivanje trupa nakon što su zvaničnici odbrane održali brifing iza zatvorenih vrata.

„Upravo sam izašla sa brifinga Predstavničkog odbora u vezi sa ratom protiv Irana.

„Neću da podržim slanje snaga u Iran, a taj stav mi je još čvršći posle ovog brifinga“, napisala je Mejs u ​​objavi na mreži Iksu.

Retka kritika republikanske poslanice naglasila je podelu između antiintervencionističkih pristalica pokreta MAGA (Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom) i jastrebova u stranci koji podržavaju rat.

Predsednik Odbora za oružane snage Predstavničkog doma Majk Rodžers rekao je novinarima da Pentagon nije dao poslanicima dovoljno detalja o ratu, izvestio je CBS Njuz.

Uzdržana reakcija na američki mirovni predlog među republikancima u Kongresu dodatno je naglasila zabrinutost koju mnogi u stranci osećaju zbog rata uoči izazovnog ciklusa srednjoročnih izbora u novembru.

• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci
• 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti

Oprezni Iran

U američkom mirovnom planu, između ostalog, traži se od Irana da odustane od nuklearnog programa, ograniči domet balističkih raketa i dozvoli ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Podseća na mirovne predloge koje su američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner, koji su dobili zadatak da vode ranije pregovore sa Iranom, ranije iznosili u mirovnim pregovorima u vezi sa Pojasom Gaze i Ukrajinom.

I ti planovi su takođe imali više tačaka koji su kasnije menjani kako su se pregovori razvijali.

Plan je procureo nakon što je Tramp za vikend zapretio da će eskalirati rat za 48 sati ako Iran ne pristane da ponovo otvori Ormuski moreuz za sve brodove.

Ali, samo dan kasnije, Tramp je promenio ploču, rekavši da je odlučio da obustavi napade na pet dana jer Iran i SAD postižu „veliki napredak“ ka sporazumu o okončanju rata.

Međutim, i pre nego što je Iran odgovorio, stručnjaci za Bliski istok upozorili su da će režim u Teheranu odbaciti predloženi plan, smatrajući ga maksimalističkim i nerealnim.

Iransko rukovodstvo - ma ko sada imao glavnu reč u Teheranu - sada je oprezno jer je Amerika prošlog meseca obustavila razgovore o iranskom nuklearnom programu, a odmah potom je sa Izraelom pokrenula rat protiv Irana.

Kada je stigao iranski odgovor na plan, jasno je dao do znanja da Teheran veruje da ima istu, ako ne i veću, kontrolu nad pravcem rata nego SAD, uprkos Trampovom insistiranju da su Sjedinjene Države već pobedile.

Iranski zvaničnik, citiran anonimno na državnoj televiziji, odbacio je plan i rekao da Teheran ima sopstvene zahteve za sporazum o prekidu vatre.

„Iran će okončati rat kada sam odluči da to učini i kada se ispune naši uslovi“, rekao je zvaničnik.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je 25. marta da Vašington i Teheran ne pregovaraju.

Rekao je i da Iran ne planira da otvori Ormuski moreuz za brodove zemalja saveznica SAD.

„Nema razloga da se dozvoli prolazak brodova naših neprijatelja i njihovih saveznika“, rekao je on državnoj televiziji.

Bela kuća će možda igrati na kartu slanja kopnenih snaga u Iran kako bi izvršio pritisak na vlasti u Teheranu da ponovo otvore Ormuski moreuz i na kraju ga dovede do potpune predaje.

Ali nije jasno kako bi ograničeno raspoređivanje snaga iz elitne 82. vazdušno-desantne divizije moglo da utiče na Ormuski moreuz ili da promeni širi tok sukoba.

Vojni stručnjaci su rekli da će snage verovatno biti usredsređene na pomoć u stvaranju uslova za ponovno otvaranje ključnog plovnog puta.

Prema jednom od mogućih scenarija, Amerikanci bi mogli da pokušaju da preuzmu kontrolu nad ostrvcetom Karg u Persijskom zalivu koje je glavno čvorište za izvoz iranske nafte.

„Slanje kopnenih snaga dalo bi SAD značajnu prednost i bolju kontrolu nad“ Ormuskim moreuzom, rekao je Mijad Maleki, bivši zvaničnik Ministarstva finansija koji je pomagao u nadgledanju sprovođenja američkih sankcija iranskom naftnom sektoru.

Ali „to će biti veliki rizik po naše snage", dodao je.

Eskalacija rata slanjem kopnenih snaga je dodatni dokaz da administracija „nema artikulisanu strategiju“ za rat, smatra Džejson Kembel, bivši zvaničnik američke odbrane tokom predsednuičkog mandata Baraka Obame, i tokom prvog mandata Donalda Trampa.

„Ono što sada vidimo nije rezultat dugo osmišljenog plana sa jasnim ciljevima“, rekao je on.

„Više liči na igru pogađalica“.

Pogledajte video o ostrvcetu Karg

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju
• Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg
• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
• Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope
• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael

(BBC News, 03.26.2026)