Samo kukurikanje
Danas pre 15 sati | Nemanja Rujević
Pišem kolumnu u pasivnom kraju, u tazbini, gde je život ponekad težak, ali uglavnom jednostavan.
Ta jednostavnost nas vuče selu (a onda ipak ostajemo u gradu) i sva se krije u tome što se stvari dešavaju bliže prirodi, dakle po sebi, lišene suvišnih tumačenja. Seje se da bi poraslo, ubralo i pojelo, a jede se jer mora da se jede. Cev iz oluka se usmerava u bure da bi se skupila kišnica, valja zalivati baštu, a voda sa neba je besplatna. Leže se rano jer kokošinjac mora da se otvori kad svane – petao i kokoške nemaju razumevanja ako je gazda pola noći bdeo uz
