Moć je često u „kućnim papučama“

Nedavno je izašao moj drugi roman. Dok čekam da mi ljudi jave kakav im je, skoro da ne dišem. Onda dobijem dobar fidbek, napunim pluća vazduhom, živim tako neko vreme, ne predugo. Ili ne dobijem nikakav fidbek, izdahnem sav vazduh, pa opet ispočetka. Svi moji čitaoci, u ovom trenutku, imaju moć nadamnom, jer mi je bitno šta će da misle i kažu. Deluje tako paradoksalno, zar ne? Da čitaoci imaju moć nad autorom, dok je autor svu svoju moć upotrebio u stvaranju priče,