Kos: Srbiji novac iz Plana rasta kada ispuni uslove vezane za pravosudne zakone, izbore i medije

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas u Briselu da će Srbija moći da računa na 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan kada u potpunosti primeni zaključke Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona i kada osigura slobodne i poštene izbore, slobodu izražavanja i slobodu medija.

Odgovarajući na pitanja članova Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlmenta (AFET), Kos je rekla da za Srbiju, kad je reč o novcu iz Plana rasta, postoje preduslovi koje mora da ispuni: podrška efikasnim demokratskim mehanizmima, slobodni i pošteni izbori, medijski pluralizam, nezavisno pravosuđe i vladavina prava.

Kos je kazala da Evropska unija (EU) analizira da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate novca i da koristi različite instrumente, ali da će sačekati da vidi kako će vlasti u Beogradu reagovati na izveštaj Venecijanske komisije o nedavnim izmenama pet pravosudnih zakona, usvojenim na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića.

"Očekujemo da Srbija ispuni 100 odsto onoga što će Venecijanska komisija reći. Očekujemo i da Srbija osigura slobodu izražavanja i slobodu medija. U suprotnom, nećemo moći da im isplatimo novac iz Plana rasta - za Srbiju je namenjeno 1,5 od šest milijardi evri", navela je Kos.

Na sednici, na kojoj izveštava AFET o stanju procesa proširenja EU i izgledima za narednih šest meseci, Kos je rekla da je EU u kontaktu sa vlastima Srbije, koje su obećale da će učiniti ono što se od njih očekuje.

"Ja im verujem, ali želim to da vidim. Moj tim i ja treba da vidimo da su poništili izmene pravosudnih zakona i da će osigurati slobodne i poštene izbore. Ovo je veoma važno, jer će Srbija ove godine verovatno imati parlamentarne, a sledeće godine predsedničke izbore", kazala je Kos.

Navela je da osiguravanje slobodnih i poštenih izbora znači da EU očekuje da Srbija primeni sve preporuke Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) povezane sa izborima.

Evropska komesarka za proširenje je rekla i da je EU zabrinuta zbog izveštaja sa nedavnih lokalnih izbora u Srbiji, jer je prijavljen veliki broj nepravilnosti i incidenata. Dodala je da su sa zabrinutošću primili k znanju i navode o nasilju nad nezavisnim posmatračima izbora.

Kos je takođe izrazila nadu da će EU moći više da pomogne nezavisnim medijima u Srbiji.

"Lekcija koju smo naučili prošle godine na parlamentarnim izborima u Moldaviji je da su nezavisni mediji pitanje nacionalne bezbednosti i funkcionisanja demokratije", navela je Kos.

Ona je kazala i da je Srbija, kad je reč o sprovođenju reformi na evropskom putu, na začelju na Zapadnom Balkanu, sa stopom uspešnosti od 30 odsto. Navela je da na Zapadnom Balkanu prednjače Crna Gora i Albanija, a da su ispred njih Moldavija sa 93 odsto i Ukrajina sa 87 odsto.

Odgovarajući na jedno od pitanja, Kos je rekla i da novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan nije moguće preusmeriti sa vlade na nevladine organizacije u nekoj zemlji, već da je moguće jedino preusmeriti sredstva sa zemlje koja ne sprovodi reforme na zemlju koja to čini.

Kos je prethodno, na početku sednice AFET, izjavila da je EU sve više zabrinuta zbog onog što se dešava u Srbiji i da Brisel ispituje da li ta zemlja i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata Unije.

Ona je rekla da EU od vlasti Srbije očekuje da usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i da omoguće nezavisnost medija.

"Sve smo više zabrinuti zbog dešavanja u Srbiji. Delim zabrinutost evroposlanika iz grupa Zeleni i Obnovimo Evropu zbog zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa, zbog represije nad demonstrantima, zbog uplitanja u rad nezavisnih medija", kazala je Kos.

Kos, koja je iznela pozitivne ocene o napretku većine zemalja na evropskom putu, dok je u vezi sa Srbijom i Gruzijom pre svega govorila o problemima, navela je i da EU želi da vidi konstantan napredak u usklađivanju Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

"Trenutno procenjujemo da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU. Nastavićemo da podržavamo Srbiju na putu ka EU, ali očekujemo da vlasti Srbije usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i da povrate nezavisnost medija, uključujući putem reformi Regulatornog tela za elektronske medije", dodala je Kos.

Kos je rekla da je 2025. bila dobra godina za proširenje EU, navodeći da su zemlje kandidati za članstvo postigle "više nego u prethodnih 15 godina zajedno".

Za Crnu Goru je kazala da nastavlja da napreduje u pregovorima i da je zatvorila 14 poglavlja - više od trećine.

"Nedavno sam im u Podgorici poručila da se fokusiraju na kvalitet reformi i na osnovne stvari. Ukazala sam da dva zakona - o unutrašnjim poslovima i o bezbednosti, ne treba samo da budu usklađena sa zakonima EU, već i da dobiju podršku u crnogorskom društvu. Pažljivo ćemo pratiti kako se sprovode", navela je.

Kos je ukazala da je Albanija otvorila svih šest klastera za godinu dana, dok je za Kosovo navela da EU posle ukidanja kaznenih mera Prištini očekuje da vlast nastavi sa potrebnim reformama da bi dobila pomoć.

Evropska komesarka za proširenje je kazala da Ukrajina nastavlja put ka EU u vanrednim okolnostima, i izrazila nadu da će Evropski savet, uz podršku nove vlade Mađarske, uskoro biti u poziciji da otvori svih šest klastera u pregovorima sa Kijevom.

Navela je da Moldavija sprovodi kvalitetne reforme, uprkos pritiscima iz Rusije, i izrazila nadu da će i ta zemlja, poput Ukrajine, uskoro otvoriti svih šest klastera u pregovorima sa EU.

Za Gruziju je Kos rekla da "autokratski sistem kontrole nad političkim izražavanjem gura tu zemlju sve dalje od evropske budućnosti koju žele njeni građani".

Kos je kazala da je pitanje proširenja EU jedno od najvažnijih u Evropi i ocenila da se geopolitičko okruženje menja i da se pravila u svetu sve manje poštuju.