Ђокић: Насртљива трговачка пракса у предложеном закону личи на посете чланова СНС гласачима

Посланик Народног покрета Србије, Урош Ђокић рекао је данас да та странка неће гласати за Предлог закона о заштити потрошача јер се у члану 22 говори о забрани насртљиве пословне праксе под чиме се подразумева посета потрошачу у његовом стамбеном простору, без његове претходне сагласности и супротно захтеву да се напусти тај простор, "што подсећа на посете активиста Српске напредне странке (СНС) бирачима пре недавних локалних избора".

Ђокић је, на седници скупштине Србије на којој се, између осталих законских предлога расправља и о Предлогу закона о заштити потрошача, упитао грађане Бора, Смедеревске Паланке, Књажевца и Бајине Баште на шта их то подсећа насртљива трговачка пословна пракса.

"Шта кажу Борани које су окупирали 'напредњаци' месецима, шта кажу грађани Бајине Баште када виде функционере из Шапца, Лознице, Ваљева који су данима пре избора долазили у домаћинства и нудили шпорете, фрижидере, белу технику, пољопривредне мшине, убрзавање операција или боравак у бањама. Шта кажу Бајинобаштани којима је прећено губитком посла или када Милан Радојичић преговара са привредницима у име СНС-а", упитао је Ђокић.

Додао је да ли "сада треба веровати власти да штити потрошаче од насртљиве праксе за закон који усваја после избора које је добила на такав начин".

"Ви (власт) нисте у стању да спроведете поштене изборе јер су вам избори извор моћи и корупције, а камоли да након покрадених избора можете да предлажете законе за које треба да верујемо да су у интересу грађана", рекао је Ђокић.

Облици пословне праксе који се без обзира на околности појединачног случаја сматрају насртљивом пословном праксом јесу: стварање утиска код потрошача да не може да напусти просторије док не закључи уговор, као и посета потрошачу, у његовом стамбеном простору, без његове претходне сагласности или супротно захтеву да га трговац напусти или да се не врати, осим ради остваривања потраживања из уговора.

Непоштеном трговачком праксом према Предлогу закона о заштити потрошача сматра се и вишеструко обраћање потрошачу, противно његовој вољи телефоном, факсом, електронском поштом или другим средством електронске комуникације, осим ради остваривања потраживања из уговора.

Директно позивање деце или малолетника путем огласне поруке да купе или утичу на родитеље или друга одрасла лица да за њих купе производ који је предмет оглашавања, као и захтев потрошачу да плати, врати или чува производ чију испоруку није тражио је облик непоштене трговачке праксе.

Такође и стварање погрешног утиска код потрошача да је освојио или да ће предузимањем одређене радње освојити награду или какву другу корист када награда или корист не постоји или ако је предузимање друге радње у циљу освајања награде или користи условљено тиме да потрошач плати одређену суму новца или претрпи одређене трошкове, такође спада у непоштену трговачку пословну праксу.

(Бета, 20.04.2026)