Može li čovek da ozeleni pustinje

Moderna tehnologija bi mogla da pretvori pustinje u zelene površine - treba li to da radimo?

BBC News pre 18 sati

Kada kažemo pustinja, uglavnom su nam u mislima ogromna prostranstva Gobija ili Sahare.

U stvarnosti, pustinje su veoma raznolike, sa različitim nivoima biljnog, životinjskog i ljudskog života.

Kairo, glavni grad Egipta, najveći je pustinjski grad na svetu, sa više od 23 miliona stanovnika.

Pustinja je izuzetno sušno okruženje, gde ograničena količina vode otežava napredovanje bilo kojih oblika života.

Pustinje se šire.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, otprilike milion kvadratnih kilometara zdravog zemljišta se degradira svake godine.

Kako plodno zemljište na Zemlji postaje sve oskudnije, da li je moguće generisati vodu na neočekivane načine?

Može li čovek da stvori pustinje gde biljke mogu da napreduju?

Pogledajte video: Mogu li pustinje da postanu zelene

Menjanje vremena

„Dezertifikacija znači da prirodno zemljište, poput travnjaka ili žbunja, postaje sve suvlje, a zatim se pretvara u pustinju“, objašnjava Jan Li, profesor geografije na Pekinškom univerzitetu u Kini.

Naučnica Džul Čarni otkrila je 1970-ih da ljudske aktivnosti igraju značajnu ulogu u ovom procesu.

„Kada imate previše stoke, te životinje pojedu svu travu, pa se trava degradira na golo tlo ili pesak“, rekla je za BBC-jev program KraudSajens.

Kada se to desi, albedo, ili reflektivnost površine, menja se jer je goli pesak veoma svetao, pa reflektuje mnogo sunčeve svetlosti.

Kada tlo reflektuje toplotu umesto da je apsorbuje, vazduh iznad njega se ne zagreva toliko.

To znači da manje vlage isparava i formira se manje oblaka, pa područje postaje još suvlje.

Li se pitao da li bi suprotan proces mogao da funkcioniše.

„Šta ako možemo da smanjimo albedo površine? Da li će to povećati padavine?“

Kaže da su solarni paneli odličan način da se to uradi.

Tamni su, a tamne površine apsorbuju toplotu, što pomaže zagrevanju vazduha, podizanju vlage i formiranju oblaka.

Njegov tim je napravio model koji simulira šta bi se desilo kada bi 20 odsto Sahare bilo prekriveno tamnim solarnim panelima.

Dodali su i vetroturbine.

„Ako imamo vetroturbine, to će promeniti hrapavost površine“, objašnjava Li.

„Sa većim trenjem, više energije bi moglo da se prenese u atmosferu kroz turbulenciju, koja stvara oblake.“

Redovi reflektujućih solarnih panela protežu se preko pustinjskog pejzaža, postavljenih između valovitih peščanih dina pod maglovitim nebom. — Tim istraživača je otkrio da bi pokrivanje 20 odsto pustinje Sahare solarnim panelima i vetroturbinama potencijalno moglo da udvostruči količinu padavina

Njegov model je predvideo da će se prosečna količina padavina u celoj pustinji Sahara udvostručiti.

Trenutno je to samo simulacija, a količina solarnih panela i vetroturbina bila bi ogromna, pokrivajući skoro dva miliona kvadratnih kilometara.

To je skoro veličina Meksika ili Indonezije.

Li objašnjava i da ova metoda funkcioniše samo na mestima poput Sahare koja se nalaze blizu okeana, gde vlažan vazduh može biti uvučen u unutrašnjost.

Mnoge druge pustinje, poput Gobija ili onih na Bliskom istoku, jednostavno su previše udaljene od mora.

Pogled iz vazduha na kružno zeleno poljoprivredno polje koje se graniči sa pustinjskim peskom, sa dugim cevovodom koji se proteže od male bele strukture do zelene površine.

Hvatanje oblaka

Na vrhu planine nalaze se dva velika komada platna koja vertikalno drže drveni stubovi sa žlebovima ispod; čovek stoji leđima okrenut kameri u blizini. — Žetva, odnosno skupljanje magle koristi se u pustinji Atakama u Čileu

U najsušnijem mestu na Zemlji, pustinji Atakama u Čileu, postoji tehnologija koja izvlači vodu iz vazduha.

Virdžinija Karter, geografkinja i vanredna profesorka na Univerzitetu Major u Čileu, stručnjakinja je za izgradnju ovih sistema za sakupljanje magle.

„Žetva magle je nastala u Čileu pre oko 50 godina“, kaže ona.

„Ideja je da se sakuplja voda iz oblaka u pustinji.“

Sakupljanje vode iz magle je izuzetno jednostavno - mreža se okači između stubova, i kada oblaci natovareni vlagom prođu kroz tu finu mrežu, formiraju se kapljice.

Voda se zatim usmerava u cevi i rezervoare za skladištenje.

Karter kaže da se u proseku dva litra vode mogu sakupiti po kvadratnom metru dnevno na samom severu Čilea, dok na drugim mestima može i do sedam.

Dakle, da li bi sakupljanje magle jednog dana moglo pomoći u ozelenjavanju pustinje?

Karter kaže da je to moguće.

Njen tim trenutno sprovodi projekat u pustinji Atakama koristeći vodu iz magle za hidroponiku - uzgoj biljaka u rastvorima hranljivih materija na bazi vode, a ne u zemljištu.

Međutim, postoje i nedostaci.

Količina vode koju možete sakupiti je znatno manja u poređenju sa drugim tehnikama, a potrebno je da budete na mestu gde ima magle, što je obično blizu obale.

Od morske do slatke vode

Kako se nivoi mora povećavaju u svetu, da li bi direktno uzimanje vode iz mora moglo pomoći?

Iako je desalinizacija morske vode neverovatno moćna, način na koji se danas radi je veoma energetski intenzivan i često se oslanja na fosilna goriva.

Kristofer Sansom, profesor na Univerzitetu u Derbiju, razvija manje jedinice za desalinizaciju koje se oslanjaju na energiju Sunca.

Koristi ogledala za koncentrisanje sunčeve svetlosti na cevi, koje zatim mogu da proključaju morsku vodu i odvoje so.

Da bi se pratile ljudske potrebe, a kamoli da se pustinje ozelene, desalinizacija bi morala znatno da se poveća.

I bez obzira na to kako se to radi, ostaje ogromna količina soli koja može oštetiti životnu sredinu oko ovih biljaka.

Redovi paralelnih zelenih cevi protežu se od podignute metalne platforme do popločanog tla ispod; more se vidi odmah iza. — Više od 150 zemalja koristi desalinizaciju za snabdevanje vodom

Da li to treba da radimo?

Čovek sa maramom na glavi jaše magarca uskom kamenom stazom usečenom u stenovitom kanjonu, sa strmim zidovima od peščara sa obe strane. — Milioni ljudi širom sveta žive u pustinjskim zajednicama

Teoretski, mogli bismo da ozelenimo pustinju pretvaranjem morske u slatku vodu, sakupljanjem oblaka ili čak promenom vremena u pustinji.

Međutim, pustinje nisu same po sebi loše.

Pustinje su „prirodni fenomen na Zemlji“, kaže Li.

„Ako je pustinja stabilna, u redu je. Možemo da je ostavimo tamo gde jeste.“

„Umesto da pokušavamo da ozelenimo pustinju ili da dovedemo vodu u pustinju, mislim da treba da zaštitimo život u njima“, kaže Zinija Gonzalez Karansa, naučnica za biljke na Univerzitetu u Notingemu.

Pokušaj ozelenivanja pustinje može biti štetan na duži rok za životnu sredinu i ljude koji je nazivaju svojim domom, dodaje.

„Uvođenjem biljaka, možda ćemo generisati dobre useve neko vreme, ali to je na račun velike količine vode.

„Do sada se pokazalo da, ako koristite puno vode u tim usevima, zajednice koje žive oko pustinje su one koje pate“, objašnjava ona.

„Najbolje što možemo da uradimo jeste da zaista razumemo pustinju, poštujemo je i pokušamo da radimo sa njom“, zaključuje Gonzales Karansa.

Pogledajte najsuvlju pustinju na svetu pod snegom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk