Govorio je kao i mnogi penzioneri: „Deco, moje je prošlo“, a onda ga je devojka sa trafike nagovorila da uradi jednu stvar zbog koje se osetio življim nego ikad
Blic pre 19 dana
Kada čovek ode u penziju, dobije ono o čemu je godinama maštao, a to je - vreme.
Samo što to vreme, kad ga odjednom ima previše, ume da postane čudna soba bez prozora. Jutra su duža, telefon ređe zvoni, deca imaju svoje obaveze, unuci svoje ekrane, a komšije svoje brige. I onda se mnogi ljudi, potpuno tiho, zapitaju isto: da li sam ja još nekome potreban? Jedan čovek, nazovimo ga gospodin sa šeširom, godinama je svakog jutra izlazio po novine. Uvek uredan, uvek tačan, uvek dostojanstven i pomalo tajanstven. Posle smrti supruge, šetnja do kioska
