Како су масакр у „Рибникару“, систематски и организовано - свели на патологију једне породице: Пише Иван Милићевић
Нова пре 1 дан
После три године од највеће националне трагедије какаву ова држава не памти, а која је била толико велика да је распршено зло које је оставила за собом морало, очигледно, да удари још једном колико сутрадан, идентичним интензитетом и степеном разарања, једино што данас неспорно можемо да тврдимо јесте да о масовним убиствима од 3. и 4. маја 2023. и даље не знамо готово – ништа.
У том општем незнању, организовано, систематски и смишљено, држи нас ова држава, њене плитке и дубоке структуре, тајне и јавне службе, те све остале интерсне групе и појединци, који су у овим трагедијама, вероватно, препознавали сопствене обрисе, уз неподношљив осећај угрожености и давно укинуте – одговорности. Незнање је доказано једини простор у ком та иста држава, са свим пратећим актерима може да постоји, преживљава и ствара привид функционисања, да
