Kako su masakr u „Ribnikaru“, sistematski i organizovano - sveli na patologiju jedne porodice: Piše Ivan Milićević
Nova 08.05.2026
Posle tri godine od najveće nacionalne tragedije kakavu ova država ne pamti, a koja je bila toliko velika da je raspršeno zlo koje je ostavila za sobom moralo, očigledno, da udari još jednom koliko sutradan, identičnim intenzitetom i stepenom razaranja, jedino što danas nesporno možemo da tvrdimo jeste da o masovnim ubistvima od 3. i 4. maja 2023. i dalje ne znamo gotovo – ništa.
U tom opštem neznanju, organizovano, sistematski i smišljeno, drži nas ova država, njene plitke i duboke strukture, tajne i javne službe, te sve ostale intersne grupe i pojedinci, koji su u ovim tragedijama, verovatno, prepoznavali sopstvene obrise, uz nepodnošljiv osećaj ugroženosti i davno ukinute – odgovornosti. Neznanje je dokazano jedini prostor u kom ta ista država, sa svim pratećim akterima može da postoji, preživljava i stvara privid funkcionisanja, da
