Евровизија – наставак политике музичким средствима: Фестивал као полигон за вођење „културних ратова“
НИН пре 4 дана | Милош Миљковић
Ако са носа склонимо идеалистичке наочаре које нам свет боје у ружичасто и подупиру нам уверење да „ко пева, зло не мисли“, Евровизија од сопствених почетака 1956. године у својој ДНК има политику.
Тада је то био пројекат изградње европског идентитета на континенту који је скоро изашао из пламена Другог светског рата, уз помоћ технолошког искорака који је тада била телевизија. У деценијама које су уследиле, Евровизија је пратила политички пулс Европе, а од средине седамдесетих година и „ритам“ са Блиског истока. Крајем деведесетих и почетког двехиљадитих година, извођачи све више наглашавају питање различитих идентитета, а с почетком друге деценије 21.
