Hronologija Mrdićevih zakona: Kako bi desetak odredbi moglo Srbiju da košta sredstava iz Plana rasta?
Insajder pre 20 sati | Vuk Jeremić
Odavno nije bilo manjeg zakona koji je proizveo veću reakciju u zemlji i van nje. Poslednja reforma pravosudnog sistema jedva da je na snazi tri meseca, a već se licitira datumom kada bi izmene koje bi trebalo da anuliraju posledice Mrdićevih zakona mogle da budu usvojene u Skupštini. A iako se kratak životni vek kontroverznih pravosudnih zakona bliži kraju, pitanja ostaju – zbog čega su doneti Mrdićevi zakoni, šta je njima vladajuća većina želela da postigne i zašto je reakcija Evropske komisije bila tako
Uglješa Mrdić. FOTO: Srđan Ilić Da bi se razumeo pun efekat Mrdićevih zakona potrebno je vratiti se nekoliko godina unazad. U januaru 2022. godine održan je referendum o izmenama Ustava Srbije u oblasti pravosuđa. U uslovima niske izlaznosti, opcija ZA je pobedila sa malo manje od 60 odsto glasova, otvarajući put za izmenu najvišeg pravnog akta. Izmenjeno je dvadesetak ustavnih odredbi koje su se ticale pozicije pravosudne grane vlasti, a zajednički cilj im je bio
