Конференција: У Србији се мање усвајају препоруке о ЛГБТ заједници, млади се крију због страха

Међународни дан борбе против хомофобије, лезбофобије, бифобије, трансфобије и интерфобије (ИДАХОТ+) обележен је данас у Београду, уз поруке да се препоруке у тој области усвајају у мањим процентима, као и да се младе ЛГБТИQ+ особе у Србији и даље крију због страха од дискриминације, говора мржње, па и насиља.

Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић рекао је на догађају у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" да тај дан служи да институција Повереника пошаље јасну поруку да Србија зна свој пут, да је имала веома велики број корака које је учинила на препознавању тих проблема и да се сада на потпуно другачији начин говори о хомофобији

Оценио је да је стање у Србији у тој области "донекле добро", као и да постоји још много корака које морају начинити и друштво и институција Повереника.

Према његовим речима, позитиван је број испуњености препорука које та институција даје другим институцијама у Србији, али је тај проценат "донекле мањи" у области ЛГБТИQ+ заједнице.

Указао је и да европске, односно пре свега наше вредности - гарантују поштовање достојанства сваког грађанина Србије и могућности да се сваки грађанин осећа достојанствено, у складу са оним што гарантује и Устав Србије.

Говорећи о притужбама ЛБГТИQ+ заједнице, Антонијевић је казао да они притужбе углавном не подносе директно, већ преко организација цивилног друштва, због чега треба говорити о сарадњи институција и цивилног друштва, додајући да своју институцију види као "мост".

Заменица шефа Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Пламена Халачева навела је да се данас не славе речи "уједињеност" или "различитост", већ се преиспитује шта те речи заправо значе, односно да ли значе ишта када 55 одсто ЛГБТИQ+ особа у Европи пријављује да се суочавају са узнемиравањем мотивисаним мржњом, што је пораст од 18 одсто од 2019. године.

"Да ли значе ишта када су транс и небинарне особе нападане на улици, када су истополним паровима ускраћена основна законска права, када младе српске ЛГБТИQ+ особе и даље крију ко су, због страха од одбијања или насиља?", питала је Халачева.

Додала је да у Србији има напретка у тој области - Прајд шетње се славе, антидискриминаторни закони постоје, бар на папиру, јавне дебате такође постоје, али "закони на папиру не мењају животе, већ њихова имплементација".

"ЛГБТИQ+ особе у Србији и данас се суочавају са говором мржње у медијима, насиљем на улицама, дискриминацији у здравственом систему и на радним местима, а правни систем третира њихове односе - као невидљиве. Транс особе проживљавају ноћне море само да буду препознате. Млади ЛГБТИQ+ Срби и даље одрастају кријући ко су, јер је превисока цена да кажу ко су заправо", додала је Халачева.

Оценила је да то није само законски неуспех, већ неуспех демократије, а да би се то променило, према њеним речима, потребно је престати са толерисањем говора мржње и злочина из мржње, потребне су школе које уче поштовању, а не предрасудама, као и да сваки званичник - од политичара до полицајца, брани људско достојанство, уместо да подгрева поделе.

"Друштво у коме су сви натерани да буду исти, није слободно друштво, већ друштво у страху. Али друштво које штити поштовање и прихвата разлике, је место где лежи права снага", оценила је Халачева.

Шеф Мисије Савета Европе у Београду Јанош Бабић указао је да се недавно у Србији догодио случај у коме је бачен сузавац у ЛГБТИQ+ клубу у Београду.

"На жалост, ово није био изоловани инцидент, нити изузетак. За многе ЛГБТИ особе широм Европе, одбијање, застрашивање и дискриминација су део њиховог свакодневног живота, било на јавним местима, онлајн, на радном месту, или једноставно док покушавају да живе отворено и безбедно", додао је Јанош.

Истакао је да је дужност свих да штите оне који су таргетирани мржњом, да надлежни и заједнице морају да се ефикасно боре против говора мржње и злочина, а истовремено промовишу вредности које истичу различитости и истовремено се супротстављају мржњи и дезинформацијама.

"Ничија парава не смеју бити игнорисана само зато што припадају мањинској заједници. Величина групе никада не сме да умањи легитимитет њихове борбе, или одлучности да буде подржана", казао је Јанош.