Beograd je 1930-ih imao „astalska društva“ za pomoć deci: Ovako je izgledao jedan od najvećih kafanskih skandala starog Beograda

Naziv su dobila po „astalu“, staroj reči za sto, a gde je bilo najviše stolova nego u kafanama. Upravo tamo okupljali su se ljudi koji su želeli da osnivaju razna humanitarna društva, makar tako zvanično. Novine su tih godina često pisale da su takva udruženja služila sitnim ljudima željnim ugleda i važnosti, kako bi se predstavili kao dobrotvori koji brinu o sirotinji i deci. Iza priče o humanosti često su se, međutim, krili sukobi, sujeta i lični interesi. Jedan