Борба мештана са страним инвеститорима који купују карипске плаже

На малом карипском острву Барбуди, бар на плажи Пинк Сендс више од 20 година био је место где су долазили мештани и понеки туриста.

„Било је то веома пријатно место&qуот;, каже Миранда Бизер, бивша власница бара, описујући како су се људи тамо окупљали да играју домине или да се опусте после недељне црквене службе.

Назван по ружичастом песку на којем је подигнут, бар је био један од стубова локалне заједнице све до 2017. када је острво погодио ураган Ирма.

Тада је свих око 2.000 становника Барбуде евакуисано на суседно острво Антигву.

Мирандин бар, као и њена кућа су уништени.

„Ураган је оставио последице на све, били смо очајни.

„Плакала сам две недеље&qуот;, каже она.

Пре него што је бар могао да буде обновљен, преминуо јој је муж.

Страни инвеститори су почели да јој нуде велике износе новца за њен плац, али их је све одбила.

„Не желим новац.

„Заправо желим да задржим моју земљу&qуот;, каже Миранда.

А онда су стигли булдожери.

Оно што је остало од бара после урагана, срушили су страни инвеститори, тврди она.

Од тада, Миранда води правну битку да би поново добила приступ земљишту за које тврди да јој припада.

Међутим, ситуација око земљишта је сложена према законима о својинско-правним односима Антигве и Барбуде.

На Барбуди је власништво над земљом колективно, што значи да поједини становници имају право да користе одређену парцелу подношењем захтева за закуп, али технички гледано она није њихово приватно власништво.

Уместо тога, сва земља је у заједничком власништву, а људи имају колективно право да буду консултовани и дају коначну сагласност за велике развојне пројекте.

Такав систем власништва успостављен је после укидања ропства на Барбуди 1834. године.

Званично га је признала влада Антигве и Барбуде 2007. усвајањем закона који регулише власништво, коришћење, промет, и управљање земљиштем на Барбуди.

Миранда каже да има закуп над око 12 хектара обале, али да тренутно може да приступи само парцели од око три хектара.

Остатак земљишта незаконито заузимају страни инвеститори Мурбее Ресортс и Пеаце Лове анд Хаппинесс (ПЛХ) каже Глобална мрежа за правну акцију (Глобал Легал Ацтион Нетворк).

Компанија Мурбее у саопштењу указује да је законити закупац на Барбуди и да „није изводила грађевинске радове ни на једној парцели за коју нема законско овлашћење да то ради&qуот;.

Компанија ПЛХ тврди да „не заузима нити је икада заузимала&qуот; земљиште, као и да „строго поштује&qуот; све споразуме од када је потписала уговор о закупу на Барбуди у фебруару 2017.

Миранда каже да је, као и многи други активисти на Барбуди, одлучна да се бори за приступ њеној парцели.

„Када бисте дошли овде и сами то доживели, заиста бисте разумели зашто смо толико везани за овај мали комад стене који имамо&qуот;, прича она.

Мирандино земљиште је последњи део јужне обале Барбуде којем локално становништво још може слободно да приступи.

Као и многе плаже широм карипских острва где локално становништво није одговарајуће заштићено имовинским правима, сада и ову плажу угрожавају богати инвеститори који желе да је претворе у ексклузиван комплекс резервисан искључиво за туристе.

Један од инвеститора пројеката који је свега неколико километара од Мирандиног плаца је оскаровац Роберт де Ниро.

Он и аустралијски милијардер Џејмс Пакер су у групи инвеститора који воде пројекат Парадисе Фоунд, у оквиру којег се гради луксузни комплекс Тхе Беацх Цлуб Барбуда.

У овом великом ризорту од скоро 162 хектара, који би требало да буде завршен 2026. биће и луксузни хотел Нобу Беацх Инн биће 17 вила и 25 кућа на самој обали мора.

Мештани кажу да више не могу да оду, чак ни да виде плажу на којој се гради ризорт, пошто је недавно изграђен обилазни пут којим је комплекс практично ограђен.

Почетна цена парцеле на тој локацији је седам милиона америчких долара (нешто више од 860.000 евра).

Ризорт је, на званичном сајту пројекта, описан као „ретка острвска заједница на једној од последњих нетакнутих обала Кариба&qуот;.

Ова „заједница&qуот; је настала само захваљујући заобилажењу закона о имовинским правима из 2007. године, тврди Џон Масингтон, председник Савета Барбуде, локалне власти на острву.

Да би омогућила изградњу комплекса Тхе Беацх Цлуб, влада је 2015. године усвојила нови закон о пројекту Парадисе Фоунд, који предвиђа да се закон из 2007. године не примењује на комплекс Беацх Цлуб.

Активисти су покренули правни поступак који је стигао све до највишег судског органа за жалбе за Антигву и Барбуду - Судског комитета Државног савета у Уједињеном Краљевству (УК).

Антигва и Барбуда су задржале овакву правну структуру и после стицања независности од Велике Британије 1981. године.

Овај суд је 2022. године пресудио у корист владе Антигве и Барбуде, закључивши да „права додељена становницима Барбуде искључиво на основу њиховог статуса становника острва... не представљају власнички интерес нити право над имовином&qуот;.

Група која води пројекат Парадисе Фоунд саопштила је да је комплекс Тхе Беацх Цлуб „развијен у складу са законима и процедурама добијања дозвола на Антигви и Барбуди&qуот;, као и да је задржан слободан приступ плажи Принцези Дајани, која је сада део комплекса.

Барбуда није једино карипско острво на којем закони из колонијалног доба изазивају спорове око права над земљиштем.

Око 1.600 километара западно од Барбуде, на Јамајци, води се још једна дугогодишња кампања да се мештанима обезбеди приступ плажама.

Садашњи закон који регулише имовинска права дискриминише Јамајчане јер „јасно наводи да немамо никаква права над обалом&qуот;, каже Девон Тејлор, председник организације Јамаица Беацх Биртхригхт Енвиронментал Мовемент (Јаббем).

Влада Јамајке недавно је предложила нови закон који би требало да мештанима да већа права за приступ плажама.

Овај закон, уместо да пружи већа права Јамајчанима, уводи додатна ограничења где могу да иду, јер подстиче хотеле да локалном становништву продају пропуснице за приступ плажама, указује Тејлор.

„Практично продајете људима приступ њиховим сопственим плажама&qуот;, каже.

Верује да се тиме земља враћа у неку врсту „колонијалне логике&qуот;.

Влада Јамајке је упитана за коментар.

Према подацима организације Јаббем, сада је мање од један одсто обале Јамајке доступно локалном становништву без накнаде.

Ова организација, заједно са другим локалним групама, тренутно води пет одвојених правних спорова против владе Јамајке и приватних инвеститора због слободног приступа плажама.

Како туристи све чешће трагају за скровитим одредиштима, правни спорови се воде и на мањим карипским острвима, попут Гренаде.

Крис Дејвис, председник активистичке групе Гренада Ланд Ацторс, страхује да би раст потражње и градња нових великих ризорта могли да униште шарм Гренаде, који је чини посебном, како за локално становништво, тако и за туристе.

Кариби су „регион на свету који највише зависи од туризма&qуот;, подаци су Програма Уједињених нација за развој (УНДП).

Американци чине око половину укупног броја туриста у региону.

За владе у овом региону стални раст туризма представља привлачан пут ка економском расту и развоју.

„Путовање никада није неутрално, оно има и економску и моралну тежину.

„Овакви пројекти често потискују становнике са обала њихових предака, ограничавају слободан приступ плажама и узимају приходе управо оним људима чија култура пружа искуство туристима&qуот;, каже Девон.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Хоће ли на југу Црне Горе изнићи нови Дубаи
• Купиш кућу, добијеш пасош: Како карипске државе привлаче инвеститоре
• Трансформација малог карипског острва у уточиште за дивље животиње
• Да ли је Будва црногорска Азурна обала
• „Нови Сад на води&qуот;: Идеја јавна, инвеститор приватан, а чија ће бити обала
• 'Хавана је празна, као да је све мртво': Куба у великој кризи

(ББЦ Невс, 05.24.2026)