Svi moji dvojnici

Od kada znam za sebe, ja sam neko drugi. Uvek neko drugi, nikada ja. Poznajem nesklad u suočavanju sa vlastitim likom, misao da živim u nečijem tuđem, pogrešnom obliku. Upitan sa kim to razgovara, dok stoji zagledan u sopstvenu sliku u ogledalu, moj trogodišnji sin kaže: – Sa onim drugim koji je ja isto. (U njemu nema naprsline. On je on. Čvrst, u svom telu.) Već odavno sam primetio da me ljudi često poistovećuju sa nekim drugim i, isto tako, da me nepoznati mešaju