Top lista najboljih igara u finalima fudbalske Lige šampiona

Najveća je scena evropskog klupskog fudbala - strelci su urezani u istoriju Lige šampiona, a igra može da odredi nečiju karijeru.

Uoči finala londonskog Arsenala i Pari Sen-Žermena u Budimpešti, BBC sport je rangirao najznačajnije ili najupečatljivije pojedinačne nastupe u istoriji finala Lige šampiona.

Pročitaćete 10 najboljih pojedinačnih igara - lista je opojna mešavina golova u poslednjim trenucima, svestrane umetnosti i heroja sa rukavicama.

10. Pol Lambert (Borusija Dortmund - Juventus, 1997.)

Zinedin Zidan je kralj Lige šampiona - i kao igrač i kao trener.

Ali postoji jedno finale - i jedan igrač posebno - koji je Francuzu ostao u neprijatnom sećanju.

„O, bože, ta utakmica!“, rekao je 'Zizu' Polu Lambertu kada su se sreli godinama kasnije.

Lambert je prešao u Borusiju Dortmund kao slobodan igrač 1996. godine.

Portugalska zvezda Paulo Souza stigao je pošto je osvojio Ligu šampiona sa Juventusom istog leta, ali je škotski vezni igrač upisao je svoje ime u legendu Vestfalenštadiona.

Dortmund je pobedio Mančester junajted u polufinalu i zakazao obračun protiv Juventusa u Minhenu 1997. godine.

Lambertu je poveren zadatak da čuva jednog od najvećih plejmejkera kojeg je fudbal podario.

„Stvar kod Zidana je što često 'beži' od lopte, skoro vas provocira.

„Ali nije opasnost lopta, već on“, rekao je Lambert za Gardijan.

„Zidan me je par puta 'izvrteo' jer je briljantan. Ali ne može da ispari, zar ne?“.

Koliko god bio skroman u izjavi, istina je da Lambert nije dao Zidanu da diše, što je bio temelj pobede Dortmunda od 3:1 nad aktuelnim šampionom.

Čelnici Juventusa bili su toliko impresionirani da su mu ponudili ugovor tog leta.

Lambert je potom za BBC Škotska izjavio da mu je bivši vezni igrač Juventusa Antonio Konte kasnije priznao: „Bio si neverovatan.“

9. Rodri (Mančester siti - Inter Milan, 2023.)

Pep Gvardiola, dosadašnji trener Mančester sitija, ponekad bi preterivao u razmišljanjima i pravljenju strategije.

Tako nešto mu se obilo o glavu u finalu Lige šampiona 2021. godine protiv Čelsija kada je Rodrija, ključnu figuru u veznom redu Mančester sitija, izostavio iz tima.

Siti je to finale izgubio.

Dve godine kasnije, međutim, Gvardiola nije napravio istu grešku.

Zemljaka Španca je stavio u startnih 11 i on mu je uzvratio, donevši Sitiju prvu titulu prvaka Evrope (a te godine, odnosno sezone Siti je osvojio gotovo sve).

Rodri je bio srce veznog reda Sitija protiv Intera i postigao je sjajan pobedonosni gol u Istanbulu.

„Emotivno. Ostvarenje sna“, rekao je Rodri.

8. Didije Drogba (Čelsi - Bajern Minhen, 2012.)

Jedino prethodno Drogbino igranje u finalu Lige šampiona završilo se porazom i nevericom, a u produžetku je dobio crveni karton da bi Mančester junajted pobedio na penale 2008. godine.

Četiri godine kasnije, Bajern je dominirao u Minhenu i izgledalo je da će Čelsi i Drogba ponovo ostati bez pehara.

Ipak, u 88. minutu, napadač Obale Slonovače je napravio neverovatan potez, udarivši loptu glavom pored iznenađenog Manuela Nojera.

Drogba je verovatno osetio deža vi kada je napravio penal u produžetku, ali je Petr Čeh odbranio udarac Arjena Robena, omogućivši Čelsiju novu penal seriju.

Ovog puta, nakon što nije mogao da doprinese četiri godine ranije, Drogba je hladnokrvno postigao pobedonosni penal i doneo Čelsiju prvu evropsku titulu.

• Milanska trilogija: Koliko je maglovito bilo te maglovite noći
• Šta je bila „Mentalna soba“ italijanskog fudbalskog kluba Milan i kako je doprinela slavi
• Karim Benzema: Od koncerta zvižduka do najboljeg napadača na svetu

7. Oliver Kan (Bajern Minhen - Valensija, 2001.)

Oliver Kan je bio na golu Bajerna kada je Mančester junajted napravio čudesan preokret i šokirao ceo Minhen.

Dve godine kasnije, nemački golman će izrasti u heroja Bajerna protiv Valensije u Milanu.

Sa generacijom Bajernovih superzvezda koje su nosile teret 1999. godine - i još jureći prvu evropsku titulu od 1976. - izgledalo je da će nova prilika otići u nepovrat.

Valensija je imala prednost u penal-seriji, vodila je 2:1.

A onda je Kan njegovim medveđim šapama postavio 'rampu'.

Najpre je odbranio udarac Zlatka Zahovića, a šut Amedea Karbonija dlanom je odbio o prečku.

Pri rezultatu 5:4 u korist Bajerna, Kan je ponovo pogodio pročitao stranu i odbranio udarac Maurisiju Pelegriniju.

Time je okončano 25-godišnje čekanje Bajerna na trofej klupskog prvaka Evrope.

Kan je kasnije te godine proglašen za najboljeg golmana sveta i završio je na trećem mestu na dodeli Zlatne lopte - za najboljeg igrača sveta.

6. Zinedin Zidan (Real Madrid - Bajer Leverkuzen, 2002.)

Kada je odlazio iz Bordoa leta 1996. godine, Zidan je imao glavobolju - koji klub izabrati od mnoštva koji su ga želeli.

Odlučio se za Torino i trofejni Juventus u čijoj je sali sijao tek osvojeni trofej Lige šampiona.

Sa Zizuom u timu, Stara dama je izgledala impozantno.

U Francuzovoj prvoj sezoni u crno-belom dresu, ponovo su stigli do finala, ali ih je pobedila Borusija iz Dortmunda, zahvaljujući gore pomenutom Lambertu koji je uštopovao Zidana.

Nema veze, više sreće sledeće godine.

Juventus naredne sezone jeste stigao do trećeg uzastopnog finala, ali je ponovo poražen - ovog puta od Real Madrida u Amsterdamu, golom Predraga Mijatovića.

Od tada, Juventus nije došao u priliku da se bori za najvažniji klupski evropski trofej.

Ali Zidan jeste.

Posle tada rekordnog transfera u madridski Real, 'kraljevski klub' je stvorio genberaciju poznatu kao 'Galaktikosi'.

U finalu protiv Bajera iz Leverkuzena, pri rezultatu 1:1, posle naizgled bezopasnog centaršuta Roberta Karlosa lopta je odletela visoko u nebo Hempden parka, ali je bilo predodređeno da padne na nogu Zidana.

Volej koji se retko viđa doneo je Realu trofej.

Pogledajte video: Kako se Crvena zvezda brine o peharu Kupa šampiona

5. Dijego Milito (Inter Milan - Bajern Minhen, 2010.)

Karijera Dijega Milito je bila ispod radara - sporadični reprezentativni nastupi i šačica golova.

Argentinski Rasing Klub, italijanska Đenova, španska Saragosa.

Bila je to karijera u senci sve dok se „princ“ nije pridružio Interu, tada pod vođstvom portugalskog trenera Žozea Murinja.

Do kraja te sezone, u kojoj je Inter osvojio 'tripletu', Milito je već postao legenda Intera.

Postigao je pobednički gol u finalu Kupa Italije, a potom i gol koji je Murinjovom timu obezbedio titulu šampiona Italije.

Ali njegova najznačajnija predstava bila je u finalu Lige šampiona protiv Bajerna.

U toj utakmici, 30-godišnjak je pružio sve razloge zbog kojih ga je Murinjo doveo u Inter - i voleo.

Najpre je glavom dodao dugu loptu Vesliju Snajderu, a potom je hladnokrvno reagovao na povratni pas.

Milito se vratio u Milano kao heroj.

4. Lionel Mesi (Barselona - Mančester junajted, 2011.)

Lionel Mesi je četiri puta osvojio Ligu šampiona.

Argentinčevo čarobnjaštvo videlo se u svim finalima, ali je ono 2011. godina ostalo upamćena kao jedna od najuzvišenijih individualnih predstava svih vremena.

Mesi se igrao sa Junajtedom kao dete na Plejstejšnu - uvijao se, okretao, driblao defanzivce u belim dresovima, što je simbolično moglo da se protumači i kao njihovu predaju.

Činilo se da Mesi ima ceo Vembli samo za sebe.

Jedino iznenađenje bilo je to što je Mesi postigao samo jedan gol, nonšalantno pogodivši donji ugao sa 20 metara.

Na kraju poraz od 3:1 je još i bio dobar po Mančester junajted.

Zlatne rezerve

Finala Lige šampiona bile su i pozornica za zlatne zamene - setite se Henrika Larsona 2006. godine, kako ulazi sa klupe u njegovom poslednjem nastupu za Barselonu i 'rešava' Arsenal asistencijama za Samjuela Etoa i kolegu rezervistu Đulijana Beletija, ili tinejdžera Patrika Klajverta koji je postigao pobedonosni gol za Ajaks protiv Milana 1995. godine.

Ipak, možda jedan od najupečatljivijih igara nekog igrača koji je ušao sa klupe kao zamena u novijoj istoriji dogodio se 2018. godine, kada je Liverpul upravo izjednačio protiv Real Madrida.

• Rikardo Kaka - jedan od fudbalskih velikana ovog veka
• Najbolji fudbalski golman na svetu ili arogantni provokator: Priča o Emiju Martinezu
• Trener Arsenala: Operacija na otvorenom srcu mi pomogla da postanem fudbaler

3. Geret Bejl (Real Madrid - Liverpul, 2018.)

Prošlo je tačno sat vremena igre, kada je na teren ušao Geret Bejl i sa dva gola doneo Realu trofej (3:1).

Velšanin je bio na terenu tek dva minuta kada je napravio akrobaciju za pamćenje - na centaršut Marsela, Bejl je dočekao loptu poput kikboksera, zaplivao u vazduhu i poslao je u gornji ugao gola Liverpula.

Zidan, tada trener Reala, u neverici se uhvatio za glavu, rukom gestikulirajući kao da se opekao.

I on je bio u šoku.

Dok je Liverpul napadao, Bejl je u finišu meča ponovo oduševio sve - ispalio je praćku sa skoro 40 metara i rešio pobednika.

Bejlova 30-minutna epizoda i danas se pripričava u Madridu.

2. Tedi Šeringem (Mančester junajted - Bajern Minhen, 1999.)

Verovatno nikada nije postojao uticajniji tandem rezervi od Tedija Šeringema i Olea Gunara Solskjera te tople večeri u Barseloni 1999. godine.

Primamljivo je da dele ovo mesto na listi, ali pošto je reč o pojedinačnim nastupima, a pošto moram da odlučim, onda izbor pada na Šeringema, iako je Solskjer dao pobedonosni gol.

Prvo, on je dao gol za izjednačenje.

Bajern je vodio 1:0 i igrala se sudijska nadoknada.

Mančester junajted je već bio prežaljen.

Ali usledili su minuti za srčani i moždani udar (na sve četiri tribine i onih miliona pored televizora).

Na korner, golman Junejteda Piter Šmajhel stiže u šesnaesterac Bajerna i pokreće haos.

Lopta je iz kornera došla do Rajana Gigsa, koji šutira ka golu, a Šeringem je samo okrznuo i počeo da slavi, osvrnuvši se preko ramena da se uveri da nije bio u ofsajdu.

Nije.

Nekoliko trenutaka kasnije, novi korner za Junajted.

Ovog puta je Šeringem asistent, a egzekutor druga zlatna rezerva - Ole Gunar Solksjer.

1. Stiven Džerard (Liverpul - Milan, 2005.)

Bilo je to jedno od najdramatičnijih finala Lige šampiona svih vremena.

Liverpul je na poluvremenu gubio 3:0 od Milana, nemoćan pred Ernanom Krespom, Andrejem Ševčenkom, Kakom, Klarensom Sedorfom i Andreom Pirlom.

'Crveni' su bili izgubljeni, potučeni, bilo je gotovo.

Osim što to niko nije rekao Stivenu Džerardu.

U devetom minutu drugog poluvremena, Džerard je savladao golmana Didu, mašući rukama u nadi da će golom probuditi ne samo očajne navijače Liverpula na tribinama stadiona u Istanbulu, već i saigrače.

I jeste.

Rezervista Vladimir Šmicer daje drugi gol za Liverpul, a Ćabi Alonso donosi čudo, pogodivši iz odbitka posle odranjenog penala.

Džerard, čiji je čudesni udarac protiv Olimpijakosa odveo njegov tim u nokaut fazu Lige šampiona te sezone, bio je svuda, borio se sa grčevima, pokrivao svaki centimetar terena, igrao na poziciji u centralnom veznom redu, beka i svuda gde je Liverpulu bio potreban.

Čudesan nastup kapitena Liverpula za jedan od najvećih preokreta u istoriji fudbala.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Gospodin Jedan klub': BBC je rangirao najveće u istoriji fudbala
• Erik Kantona: Kako postati fudbalska ikona u 11 koraka
• Najpotcenjeniji fudbaler na svetu
• Zaboravljeni as srpskog fudbala koga pamte po golu Barseloni
• Sovjetski genije fudbala koga svet nije upoznao
• Rivaldo - sanjao je tako malo, a postao fudbalsko božanstvo

(BBC News, 05.28.2026)