Anđeo od cigaretnog dima
Dojče vele pre 3 sata
Početkom milenijuma preselio sam se iz Kelna u Beograd. Kafane su bile u stanju hibernacije iz osamdesetih. Tu sam kao pasivni pušač posmatrao svet koji odbija da se promeni i koji duvanom i rakijom rasteruje demone.
Slike iz detinjstva su retko jasne. Obično ih prekriva oblak duvanskog dima. Vidim sebe kraj prozora u autobusu. Radosno uzvikujem reči, imenujem ono što vidim. Obraćam se majci. Vidi čoveka na konju. Vidi šumara, zamiče atarskim drumom. Vidi vrane nad žitnim poljem. Vidi drveće. Bukva. Hrast. Breza. Vidi kuće na brdu. Majka je na sedištu do mene. Namrštena. Obično razgovara sa mnom, ali sada ćuti. Smeta joj duvanski dim koji se izvija iznad svakog drugog sedišta,
