Manastir u pančevačkoj rafineriji: ‘Do ograde jedan svet, iza ograde drugi’

Desetak minuta hoda bilo je potrebno da pronađem manastir Vojlovica, na čijem ulazu je plavo-bela tabla, požutela od prašine i zagađenja. Na klupi u hladu drveta sedi jeromonah Teodor, čovek duge, sede brade i plavih očiju, jedini stanovnik i iguman ovog manastira. „Mora čovek da bude uporan da bi ga pronašao, od ovih rampi i ograda se manastir i ne vidi“, kaže mi sa blagim osmehom, pa me poziva da mi pokaže manastirsku crkvu. Topao je majski dan. U dvorištu