Biljana Vasić: Markica za razglednicu sa raspusta
Šabačke novosti pre 1 dan
Sva proza ovog sveta ne može nadmašiti iskrenu dubinu jedne pesme jer ona bira trenutak u kome okida po žici nejasnih emocija i razmotava ih do srži kroz produženi tremolo.
Tako mi se jutros desio Bodlerov Albatros, pesma klasična i svima poznata. Pao je na jedno tupo mesto, na osećaj dugotrajne ravnodušnosti koji danima ne mogu sebi da objasnim. Ptica moćnih krila koja na kratkim nogama nemušto maše krilima dok joj se „dokoni mornari“ obesno smeju, ulovljena bez potrebe i smisla, objekat prostačkog iživljavanja koje podnosi bez glasa, vladar neba, tragično smešan u prizemnim igrama na palubi. Ta slika mi je razlistala stvarnost. Nije
