Data centar u Hrvatskoj: Sudar 'najveće investicije u istoriji' i želje jedne porodice da zadrži dom

Za jednog geometra bila je to samo daska oslonjena na panjeve - zgodno mesto da upiše oznake tokom terenskog rada u hrvatskom selu Pecka, nadomak granice sa Bosnom i Hercegovinom.

Za Mila Bajića iz ovog mesta na Kordunu, to nije bila samo „daska", već deo porodične klupe koju je pravio sa decom.

Za policiju, koja je izašla na teren posle rasprave geometara i Bajića, daska je postala deo izveštaja.

A iza tog komada drveta, postavljenog na livadi sa dva gola, stoji projekat vredan više milijardi evra, najavljen kao najveća investicija u istoriji Hrvatske - izgradnja data centra u opštini Topusko, čije će središte biti u Pecki.

Data centri su zgrade u koje se smešta oprema potrebna za funkcionisanje sveta oslonjenog na informacionu tehnologiju i veštačku inteligenciju.

Hrvatsko-američki investitori žele da kupe zemlju za izgradnju centra, ali Mile Bajić i njegova porodica odbijaju da prodaju 10 hektara njihovih parcela.

Strahuju za životnu sredinu usled takvog projekta.

Krajem maja, kada sam posetila porodicu Bajić u Pecki, njihovu kuću i okolno imanje nadletali su dronovi dok su geometri radili na terenu.

Bajići ne žele da nepoznati ljudi na njihovom posedu mere i snimaju ih dronovima, pa su pozvali policiju.

„Ljudi ovde imaju osam razreda škole, ali im je jednostavno zaključiti da će ovaj projekat uništavati prirodu.

„Koliko će se šume poseći, kako će obezbediti neophodnu vodu, kome će ostati sav taj beton kad tehnologija uznapreduje za nekoliko decenija?", pita Mile Bajić.

Prema podacima sa sajta projekta, iza Panteona AI stoje hrvatski preduzetnik Jako Andabak, koji je bogatstvo sticao u osiguranju, turizmu, poljoprivredi i energetici, i Amerikanac Rajan Rič, predstavljen kao predvodnik američkih institucionalnih investitora.

Predstavnici projekta do sada su neprestano odbacivali navode da će Panteon ugroziti okolinu.

„Sve se radi u skladu sa propisima Republike Hrvatske, koji su identični onima u Evropskoj uniji", kaže Mario Gudelj, rukovodilac projekta, za BBC u telefonskom razgovoru.

Hrvatska je najmlađa članica Evropske unije koja namerava da značajno uveća kapacitete data centara sa sadašnjih 12 gigavata na 28 gigavata 2030. godine.

• Kako veštačka inteligencija koristi našu pijaću vodu
• Mogu li data centri da se smeste u orbitu i na Mesec
• Šta je Državni data centar i kakve veze ima sa vašim podacima

'Sve smo sami napravili'

Do kuće porodice Bajić u selu Pecka, udaljenog 20-ak kilometara od granice sa BiH, stiže se neasfaltiranim putem preko rupa nastalih od kiša.

Ovo mesto, koje se na Gugl mapi ocrtava kao zelena površina prekrivena šumom, prema poslednjem popisu iz 2021. godine imalo je devet stanovnika.

Porodica Bajić živela je u Pecki do 1995. godine, pre i tokom rata posle proglašenja nezavisnosti Hrvatske, sve do vojne akcije Oluja kada su izbegli u Srbiju.

Na teritoriji Banije, Like, Korduna i Severne Dalmacije nastala je Republika Srpska Krajina, nepriznata državna formacija.

Vojno-policijskom akcijom, Hrvatska je povratila kontrolu nad ovom oblasti kojom je prethodnih godina upravljalo lokalno srpsko rukovodstvo uz podršku Beograda.

Bajići su se vratili četiri godine kasnije, čim su se stekli prvi uslovi.

„Tu je bila trava po metra", govori Mile pokazujući po dvorištu ispred kuće, gde sad stoje parkirane poljoprivredne mašine, automobili i kvad.

„Sopstvenim rukama smo pravili prozore, krov, deset godina smo bili bez struje.

„Tu smo radili, sekli se, padali, lomili se. Imam ožiljaka ne znam koliko. Borili smo se i stvorili ovo", kaže, polažući ruku prekrivenu žuljevima i ogrebotinama na drveni sto za kojim sedimo.

Bajići obrađuju zemlju, uzgajaju ovce, imaju baštu, kokoške i ni po koju cenu ne žele da napuste Pecku.

„Bilo nam je ponuđeno 400.000 evra da prodamo.

„To je bila zadnja cifra. Nismo pristali", kaže Slavka Bajić, Milova majka.

„Kud bi ja sad da idem? Gde bih se pronašla? Ako budem morala da idem, ne znam šta će biti", kaže 65-godišnjakinja.

Ona ne želi puno da govori, jer je „sve ispričala" i dok razgovaram sa njenim sinom uglavnom sedi u uglu stola, prekrštenih ruku i ćuti.

Ali kada začuje dron koji nadleće kuću, u bezmalo jednom koraku skače na parkirani kvad i zaleće se ka udolini gde očekuje da će naći one koji upravljaju letelicom.

Nailazi na dvojicu muškarca i posle kraće rasprave ko su i šta rade, Bajići su pozvali policiju.

Između straha i razvoja

Kasnije saznajem da u Topuskom, najbližem većem mestu Peckoj, nema policijske stanice i da patrole dolaze iz drugih naselja.

Ovde je zgrada opštine kojoj pripada Pecka, sa okolnim selima Crni Potok i Katinovac, a trebalo bi da obuhvati data centar.

Na ulici skoro da nema nikoga, igralište ispred zgrade opštine je prazno, u obližnjem kafiću sedi tek nekoliki ljudi.

Ivica Kuzmić, prvi čovek Topuskog, dočekuje me u opštini, za velikim stolom prekrivenim papirima.

Među njima nema onih od investitora jer još uvek ništa službeno nije upućeno opštini, objašnjava.

Prvi konkretni pomaci u izgradnji data centra načinjeni su mesec dana ranije na skupu Inicijativa tri mora u Dubrovniku.

Tada je potpisano pismo o namerama između američke kompanije Pantheon Atlas LLC i Končar grupe, koja bi bila angažovana na izgradnji energetske infrastrukture.

Investitor je usmeno predočio koje bi građevine gradili i kakve bi bile njihove zakonske obaveze prema opštini, kaže Kuzmić.

„U slučaju realizacije - doprinos opštine bi se povećao 400 odsto samo direktno sa ovog projekata kroz komunalnu nadoknadu.

„Mi to sve držimo sa rezervom, jer su to za sada usmene najave", kaže Kuzmić.

Na sajtu projekta navodi se i da će u data centru raditi 1.500 ljudi, dok će 3.000 biti uposleno na njegovoj izgradnji.

U celoj opštini Topusko koja se prostire na 200 kvadratnih kilometara, živi malo više od 2.000 ljudi, objašnjava predsednik.

„Topusko, Gvozd, Glina, kao i sve opštine uz granicu od popisa do popisa gube 25-30 odsto stanovnika.

„Nama je cilj da odliv stanovnika stane, da se novi dosele, a stari vrate", govori.

U ovom mestu je i lečilište, čiji se kapaciteti obnavljaju od 2025. godine, ali uprkos brojnim pokušajima, ova vrsta turizma nije uspela da preokrene negativan trend iseljavanja.

Čini se da Kuzmić ima podeljena osećanja oko najavljenog projekta, koji naziva i „zastrašujućim".

„Bio bih lud da kažem da kao odgovorna osoba u opštini nemam strah.

„Ali sa druge strane, imam i odgovornost za celokupni razvoj."

On je od rođenja u ovom kraju i poznaje lično porodicu Bajić.

Njihovo odbijanje da prodaju imanje je „poslovna priča između investitora i stranaka".

„Hteli bismo da zaštitimo interese tih ljudi onako kako ih oni doživljaju", kaže.

Ali odmah i dodaje investitorove reči: „Ako porodica Bajić ne prihvati prodaju, biće izuzeta iz projekta, ali projekat ide dalje".

„Projekat mora ispoštovati hrvatske zakone.

„Nas posebno zanima studija procene uticaja na životnu sredinu. Najvažnija stavka je uticaj na podzemne vode, jer je u blizini budućeg data centra vodocrpilište Perna, koje snabdeva opštine Topusko i Gvozd.

„Ako se ispune zakonski uslovi, moje i mišljenje opštinskog veća, ali i većine stanovnika je da su ovom području potrebne investicije", kaže Kuzmić.

Data centri i životna sredina

Očekuje se da će do 2030. godine data centri u svetu koji omogućavaju rad veštačke inteligencije trošiti 945 teravat-sati električne energije, što je tri puta više od ukupne godišnje potrošnje Pakistana, Bangladeša i Nigerije, gde živi više od 650 miliona ljudi.

Ovo je jedan od nalaza nedavne studije Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta Ujedinjenih nacija (UNU-INWEH) Environmental Cost of AI's Energy Use: Carbon, Water and Land Footprints.

Uticaj na vodu biće jednak osnovnim godišnjim potrebama u domaćinstvima 1,3 milijarde ljudi u Subsaharskoj Africi.

Površina potrebna za njihov rad premašiće 14.500 kvadratnih kilometara, što je približno dvostruko više od Džakarte, doma više od 32 miliona ljudi, navode u izveštaju.

„Ovo nije argument protiv veštačke inteligencije, tehnološke transformacije koja unapređuje živote milijardi ljudi širom sveta", rekao je profesor Kaveh Madani, direktor UNU-INWEH-a, koji je predvodio istraživački tim.

„Ovo je poziv na odgovornu upotrebu i proaktivno rešavanje njenih neželjenih posledica kako bi postala održiva i pravična."

Profesor Madani i Miriam Aczel, prva potpisana autorka izveštaja, navode da ne mogu „objektivno komentarisati projekat Panteon" jer nemaju dovoljno konkretnih informacija u odgovorima za BBC na srpskom.

Kažu, međutim, da „veoma veliki data centri za veštačku inteligenciju ili takozvani hiperskalni data centri mogu imati značajne implikacije po životnu sredinu i infrastrukturu".

Data centar „snage jedan gigavat (GW), spreman za AI“, kako je Panteon predstavljen, ukazuje „na izuzetno veliko postrojenje osmišljeno za obimne digitalne radne zadatke".

Prema njima, osnovni izazovi u vezi sa životnom sredinom su „potrošnja električne energije, upotreba vode, zauzeće zemljišta, uticaj izgradnje, ugrađeni ugljenični otisak i elektronski otpad".

Koliki će u praksi biti uticaj na okolinu, zavisi od mnoštva faktora, među kojima su - odakle dolazi električna energija i koliko je vode dostupno, dodaju Madani i Aczel.

„Negativni efekti mogu se ublažiti primenom strogih standarda efikasnosti, transparentnim izveštavanjem o potrošnji električne energije i vode, korišćenjem sistema hlađenja sa niskom potrošnjom vode, gde je to prikladno", kažu.

Štetne posledice se mogu umanjiti i „dodatnim obnovljivim ili niskougljeničnim izvorima energije, ponovnim iskorišćenjem toplote, ponovnom upotrebom i reciklažom opreme, kao i smislenim uključivanjem pogođenih zajednica."

Poslednjih dana u EU se raspravlja o načinima da se izađe na kraj se velikom potrošnjom električne energije u data centrima jer upravo to bi moglo da uspori zelenu tranzciju.

„Evropa ima opravdane razloge za proširenje kapaciteta data centara, među njima digitalni suverenitet, bezbednost podataka, inovacije u oblasti veštačke inteligencije i ekonomsku konkurentnost.

„Ali ključna pitanja su gde se ovi objekti grade, kako se napajaju, kako se prate njihovi uticaji i da li se koristi i opterećenja dele na pravičan način", navode Madani i Aczel.

Korist za državu

Panteon AI mogao bi da dostigne vrednost od 50 milijardi evra, prema tvrdnjama investitora, što se u hrvatskim medijima prevodi u investiciju veću od 100 mostova na Pelješcu, jedne od najvećih u ovoj zemlji.

Gradnja bi trebalo da počne 2027. i da bude završena do 2029. godine, što su „optimistični" rokovi, ali u „praksi ostvarivi", kaže Mario Gudelj.

Trenutno se radi na studiji zaštite životne sredine koja će odrediti šta sve treba učiniti kako Panteon ne bi ugrozio okolinu.

Studiju treba potom da prouči i prihvati hrvatsko Ministarstvo ekologije.

Jedno od glavnih spornih pitanja jeste da li će neophodno hlađenje opreme uticati na vodosnabdevanje stanovnika.

„Nećemo upotrebljavati vodu iz javne infrastrukture koju koriste stanovnici ovih mesta.

„Radimo ispitivanja postojećih rezervoara vode ispod zemljišta na kome ćemo graditi i u odnosu na otkrivene količine vode, napravićemo konačno tehničko rešenje građenja data centra", kaže Gudelj za BBC.

Neće biti ugrožena ni banja po kojoj je Topusko poznato, dodaje.

Dok potrebe Panteona za vodom neće nikako uticati na stanovnike, one za strujom imaće pozitivne efekte, tvrdi investitor.

Izgradnjom ovog centra povećaće se potrošnja električne energije u Hrvatskoj za 30 odsto, rekao je ranije Mario Gudelj.

Da bi se podmirila, planira se gradnja solarne elektrane snage 500MW, kao i 280 kilometara dalekovoda, koji će se priključiti na četiri ključna energetska čvorišta, što će biti investicija do 500 miliona evra, najavljeno je.

„Kompletna proizvodnja iz solarne elektrane trošiće se na licu mesta za rad data centra.

„Ostatak energije nabavljaćemo kod privatnih proizvođača, u ogromnom procentu iz obnovljivih izvora, sa kojima će biti sklopljeni višegodišnji ugovori", kaže Gudelj.

Pošto će celokupna infrastruktura ostati državi, time će se omogućiti korišćenje struje iz obnovljivih izvora energije koje je trenutno na čekanju jer nije bio moguć priključak na mrežu, dodaje.

Za Gudelja je donekle očekivano da se „ovako veliki projekat dočekuje sa skepsom", ali dodaje da je bilo i dosta „dezinformacija".

„Neće se uništiti groblja, i ostaće tamo gde jesu, i urediće se o trošku investitora.

„I nećemo isušiti reku Glinu - ovaj projekat nema veze sa Glinom".

Pogledajte video šta je veštačka inteligencija

Porodične uspomene

Od kada su najave o izgradnji data centra prerasle u konkretne potpise, život porodice Bajiće se preokrenuo.

Željka Gujić, supruga Mila Bajića, ceo maj je provela pokušavajući da se probije kroz šumu domaćih propisa o zaštiti vode, životne sredine i vlasničkim odnosima.

Na Fejsbuku je objavila prikaz parcela sa tačkastim oznakama - crvene tačke ucrtane u parcele u vlasništvu Jaka Andabaka, bele tačke - Bajićeve parcele.

Docrtavala ih je njena ćerka, jedna od njihovo četvoro dece.

Željka je slala mejlove na razne strane - od nevladinih organizacija preko državnih službi do poznatih ljudi.

Pokrenula je i inicijativu da Pecka postane zaštićeno područje.

„U kom selu imate potok koji teče i ponire, pećinu, ogromno bogatstvo životinja i biljaka.

„Slikali smo sve te vrste, slali dokumentaciju na različite strane, ali za sada je slab odgovor", kaže.

Željka je iz Fojnice, mesta u Bosni i Hercegovini, i za Pecku je vezana poslednjih petnaestak godina preko supruga.

Ovde su slavili rođendane dece, ali i njihovo venčanje prošle godine.

Pored ribnjaka i dalje stoje ukrasi sa proslave.

Znaju da postoji stvarna mogućnost da će morati da odu odavde, ali ni tada nisu spremni da prodaju zemlju.

Mario Gudelj kao voditelj projekta nije želeo da govori o imovinskim odnosima.

Iz pres tima projekta za BBC je navedeno da je porodica Bajić rekla „da ne žele prodati uprkos tome što im ponuđeno višestruko više od tržišne vrednosti".

„Njihova zemlja biće izuzeta iz projekta i oni mogu ostati tamo da žive", navedeno je.

Od nepoznate porodice, Bajići su postali lica koja ispunjavaju medijske izveštaje o najvećoj investiciji u istoriji Hrvatske.

Kažu da se nije lako s time nositi.

„Trebale su nam nedelje da prihvatimo da bi ovde mogao nastati data centar.

„Kad smo prihvatili da smo sve izgubili, i da krećemo od nule, rekli smo: 'Sad idemo u borbu jer nemamo više šta izgubiti'.

„Da se naš glas čuje i ostane zabeleženo da su postojali ljudi koji su se borili", kaže Željka.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako izvući najviše iz veštačke inteligencije: Četiri pitanja za vas
• Strah od robota: Šta ako veštačka inteligencija postane svesna
• Kako veštačka inteligencija pruža emotivnu podršku mladima

(BBC News, 06.11.2026)