Zašto su očekivanja opasna?
Velike priče pre 2 sata | Piše Ina Poljak
Skoro pola budnog vremena provodimo razmišljajući o nečemu drugom, a ne o onome što trenutno radimo, „sada i ovde”, a to je jedino što imamo
Pola svog života, bez preterivanja, provela sam čekajući nešto. Da smršam, da mi poraste kosa, da mi izađe knjiga, da dođe leto. I onda se to nešto desi i bude super. Pet minuta, bude super pet jebenih minuta, a onda se šestog život vrati u normalu. U svoju uobičajenu ravnu liniju, jer mu je to valjda uvek krajnji cilj: da bude ravna linija. Nema veze koliko vremena provedeš u tom iščekivanju; po pravilu, kad se konačno desi to nešto, euforija traje mnogo kraće
